ПРИЗНАЊЕ суда и тужилаштва у Хагу да је у Сарајеву током рата било случајева да су припадници Армије БиХ снајперским хицима и гранатама гађали своје цивиле, поново отвара приче о манипулацијама из деведесетих, којима су Срби медијски сатанизовани и проглашавани кривим за злочине које нису ни видели.

Током расправе по жалби на пресуду Радовану Караџићу тужитељка није спорила да се то догађало, али је покушала да умањи значај оваквих злочина, наводећи да је судско веће у првостепеној пресуди Караџићу навело да је у питању незнатан број случајева.

Прочитајте још: Одбрана Радована Караџића тражи ново суђење

Први председник Скупштине Републике Српске у том ратном периоду Момчило Крајишник каже нам да су били бројни такви злочини муслимана против сопственог народа, а међу првима је пуцање њихових снајпериста на окупљене на скупу испред Скупштине БиХ у Сарајеву, како би се изазвао рат.

Прочитајте још: Хаг признао: Муслимани гађали себе

- На муслиманској страни је било више фракција под утицајем разних ментора из Ирана, Саудијске Арабије, са Запада. Неке су жртвовале свој народ, да би се генерално представили жртвама у рату, добили војну помоћ и изазвали бомбардовање Срба како би их победили. То је била константна политика једног дела њиховог руководства. Постоје документи у којима се види да су се они једно време чудили зашто нема стране интервенција, иако им је обећана, ако буде масовних цивилних жртава.

У првостепеној пресуди Караџићу је утврђено да је муслиманској страни било веома стало да наведу међународну заједницу да се заузме за њих, и зато су понекад гађали особље УН у граду, или отварали ватру по територији под њиховом контролом, да би потом за све то окривили Србе.

Утврђено је и да Сарајевско-романијски корпус српске војске није одговоран за убиство шесторо деце и петоро одраслих на Алипашином пољу 22. јануара 1994. Тада су пале три минобацачке гранате на парк иза и испред зграда где су се деца санкала. Ипак, у западним медијима су Срби одмах означени као децоубице.

Такође је утврђено и да српски снајперисти нису упуцали Рамизу Кундо 2. новембра 1993. године док је носећи канте са водом прелазила Улицу Бријешко брдо. Иза тог, али и иза злочина када су у аутобусу на Добрињи рањене Сехадета Пливац и Хајра Хафизовић, стоје снајперисти Армије БиХ.

Момчило Краишник Фото И. Маринковић

Према свим налазима, али и истрагама Унпрофора немогуће је било утврдити да је 5. фебруара 1994. године на пијацу "Маркале" пала граната од 120 милиметара и да је испаљена са српских положаја. Тада је погинуло 66 људи, а рањено више од 140. Караџић је ипак осуђен за овај злочин.

СЕФЕРОВ СЛУЧАЈ

МОМЧИЛО Крајишник каже да је злочине муслимана против својих људи најбоље објаснио командант Армије БиХ Сефер Халиловић, након атентата на њега током рата:

- Тада је погинула његова жена, а он преживео. Испричао је да су за његову смрт хтели да окриве Србе, али да на тој страни одакле је бомба дошла уопште није било Срба.