ХАГ - У доказном поступку одбране бившег председника Републике Српске (РС) Радована Караджића, за идућу недељу је најављено сведочење Милана Мартића.

Од јануара 1991. до августа 1995, Мартић се налазио на разним руководећим функцијама - био је председник, министар одбране, министар унутрашњих послова у Српској аутономној области (САО) Крајина, и Републици Српској Крајини (РСК).

Због злочина над несрпским становништвом у Хрватској, он је у Трибуналу осуђен на 35 година затвора, а на издржавање казне је упућен у Естонију. Мартићево сведочење било је најављено за почетак марта, али је исказ одложен због решавања по његовом захтеву да у судници буде присутан адвокат Предраг Милованчевић, који га је заступао у првостепеном и у жалбеном поступку у Хагу.

Караджић је Мартићево сведочење тражио ради побијања исказа Милана Бабића, који је од августа 1991. до фебруара 1992. године, обављао је функцију премијера САО Крајине, а затим председника РСК. Бабић је у марту 2006. извршио самоубиству у Притворској јединици у Схевенингену, за време сведочења у поступку против Мартића.

Бабић је у Трибуналу 2004. признао кривицу за прогоне и био је осуђен на 13 година затвора. Нјегова изјава је понуђена у доказе у Караджићевом предмету у складу са правилом из Правилника трибунала које се односи на сведоке који су преминули.

Према изјави сведока, коју је тим одбране објавио раније, Мартић ће сведочити да се Караджић "залагао за очување Југославије применом мирољубивих и дипломатских средстава" и да је "био изузетно толерантан човек, који није мрзео муслимане или Хрвате и није имао намеру да ствара етнички чисту српску територију".

На суђењу Караджићу, исказ би најпре требало да доврши бивши командант Сарајевско-романијског копруса ВРС, генерал Станислав Галић. Он је у Трибуналу осуђен на доживотни затвор, а на издржавање казне упућен је у Немачку.

На суђењу генералу Ратку Младићу, доказни поступак у уторак наставља тужилаштво. На листи сведока су бивши заменик команданта Холандског батаљона Унрпфора, Роберт Франкен, бивши правни референт Братуначке бригаде ВРС, Златан Ћелановић, бивши припадник војне полиције Братуначке бригаде, Миле Јањић, и један заштићени сведок.

Доказни поступак тужилаштва наставља се и на суђењу Горану Хадджићу, оптуженом за прогоне неспрског становништва из источне Хрватске од јуна 1991. до краја децембра 1993. године. Хаджић је био председник Владе Српске аутономне области Славонија, Барања и западни Срем (САО СБЗС) и након тога председник РСК.

За четвртак је заказана статусна конференција у жалбеном поступку у предмету "Поповић и други", у коме се петорици некадашњи високих официра ВРС суди за злочине почињене у Сребреници и Жепи 1995. године. Првостепеном пресудом 10. јуна 2010, Вујадин Поповић и Лјубиша Беара осуђени су на казне доживотног затвора, Драго Николић на 35, Радивој Милетић на 19 година, а Винко Пандуревић на 13 година затвора. На казну од 17 година затвора за команданта здружених снага јединица МУП подређених Дринском корпусу ВРС за учешће у сребреничкој операцији, Лјубомиру Боровчанину, нису се жалили ни одбрана ни тужилаштво и пресуда је постала правоснажна.

На издржавање казне, Боровчанин је упућен у Данску.

Трибунал је у марту прогласио окончаним поступак против бившег помоћника команданта Главног штаба ВРС за морал, правна и верска питања, Милана Гвере, који је 17. фебруара ове године преминуо у Београду. Првостепена пресуда од пет година затвора поглашена је коначном.