ТРЕНУТНО се "ломе копља" око неколико предлога новог Закона о безбедности у саобраћају Србије, који би требало да буде усвојен током ове године, а међу изменама овог прописа могло би се наћи и увођење нулте толеранције на алкохол код возача. Мишљења стручњака су подељена. Док једни свесрдно подржавају да се кажњава свака кап жестине, други упозоравају на могуће последице такве одлуке.

- Предлог није нов и "гурали" смо га и у прошли ЗОБС, али није прошао - објашњава професор др Милан Вујанић, један од наших најеминентнијих стручњака из области саобраћаја. - И сада је неизвесно да ли ће проћи. Мислим да је законски пропис о томе да професионални возачи не смеју да имају ни кап алкохола у крви сасвим довољан аргумент за увођење новог правила и код осталих возача. Довољан мотив за то су и пуни ступци црне хронике.

Алкохол је у Србији у 14 одсто случајева имао утицај приликом саобраћајних несрећа са смртним последицама. Званична статистика каже да од 1.000 контролисаних возача седам вози под дејством алкохола. Недавно је у Врњачкој Бањи откривен вазач са 4,21 промил. Ту нема дилеме да ли таква особа заслужује казну, али полемика се највише води око оних возача који попију "само једну".

- Пијани возач је 20 пута опаснији од трезног, али да ли и онај који има измерено 0,21 промил алкохола у крви - пита се Дамир Окановић, директор Комитета за безбедност саобраћаја Србије. - Постоје званична истраживања која показују како се реагује у случају тог најнижег ступња пијанства и тешко је тврдити да је таква особа имала смањене способности.


Прочитајте и:Koliko će nas u 2020. koštati registracija automobila?



Наравно, каже Окановић, да је одређивање границе алкохолисаности велика дилема. Уколико би се увела нулта толеранција не би било калкулисања, колико би ко попио до 0,2, онда то има смисла чисто из практичних разлога. Међутим, струка је била и против смањења са границе 0,3 на 0,2, а тада је превладао аргумент да је то у складу са препорукама Уједињених нација.

Окановић напомиње да, у случају да се уведе нулта толеранција, постоји опасност да би возач са, на пример 0,15 промила алкохола, који учествује у саобраћајној несрећи са великом материјалном штетом и настрадалима, изгубио право на регрес штете од осигуравајуће куће.

- То би значило да ће та особа морати да плати велику суму, милион евра и више, да ће, ако није неки тајкун већ просечан српски возач, морати да прода све што има и да ће му до краја радног века одбијати пола плате - упозорава Окановић. - И зато ту треба бити опрезан око одређивања дозвољене границе. Аргумент "како професионалци" могу не стоји, јер сматрам да мора да постоји разлика између професионалних и "обичних" возача.


ОБАВЕЗНО АЛКО-ТЕСТИРАЊЕ

ЗАКОНОМ је прописана и обавеза возача да без одлагања поступи по налогу овлашћеног лица и омогући испитивање, односно алко-тестирање. За возача који то одбије да учини предвиђена је казна затвора од најмање 15 дана или новчана казна од 100.000 до 120.000 динара и 14 казнених поена.

Одбијање возача да се подвргне испитивању на присуство алкохола један је од разлога за задржавање возача у притвору.