Одлазак песника, приповедача и романсијера Миодрага Матицког (1940-2020): Моћно упориште Вукове задужбине

Бошко Сувајџић (Председник Управног одбора Вукове задужбине)

четвртак, 09. 07. 2020. у 06:34

Одлазак песника, приповедача и романсијера Миодрага Матицког (1940-2020): Моћно упориште Вукове задужбине

Фото: В. Данилов

Показао је да је могуће баштинити и тумачити традицију у контексту епохе
ДР Миодраг Матицки (1940-2020) је представљао драгоцену појаву у нашој науци и културном животу. Као један од најуспешнијих директора Института за књижевност и уметност у Београду (1977-2006), у високој мери је допринео јачању угледа и репутације ове престижне научне институције.

У низу друштвених ангажмана, издваја се његов допринос раду најзначајнијих националних културних установа: Матице српске (вишегодишњи члан Књижевног одељења и Управног одбора Матице српске, а од 2012. у два мандата и њен потпредседник), и Вукове задужбине у Београду (од 1996. до 2008. председник Управног одбора, а од 2008. до смрти председник Скупштине Вукове задужбине).

Миодраг Матицки је рођен 1. новембра 1940. у Великом Средишту код Вршца. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1963, магистрирао 1965. и докторирао 1972. године. У плодном научном раду, Миодраг Матицки је објавио десетак научних монографија и низ приређених капиталних научних и критичких издања.

По угледу на Вуков истоимени календар-забавник, Миодраг Матицки је био покретач и главни и одговорни уредник годишњака "Даница" (1994-2020). Од почетка излажења обновљеног издања "Данице", уредништво се руководило идејом о потреби, па и о неопходности стварања једне савремене "националне читанке", упућене широком кругу читалачке публике.

Од 1964. године М. Матицки је објављивао песме, приповетке и романе, остваривши завидан књижевни опус, пре свега када је реч о збиркама прича и новела, о чему сведоче и многобројне награде и признања.

Руковети прича Миодрага Матицког на страни су људскости, на страни добра и врлине. Не траже се у њима последње тајне нити први разлози ствари. Битно у поезији, као и у животу, Матицки је тражио у малим, свакодневним стварима, на градским трговима, у сусретима, у разговорима са људима. Посебно ми је остала упечатљива његова прича о човеку који је крао време.

Важне тачке у деловању Миодрага Матицког биле су и Вуков сабор, Вуков Тршић и град Лозница, у које је улагао много љубави, труда и енергије. На Вуковом трагу, Миодраг Матицки је, својим свестраним научним и књижевним делом, као и свеукупним друштвеним и интелектуалним ангажманом, показао да је могуће баштинити традицију у контексту епохе, али и тумачити епоху са становишта иновативности традиције.

У приватном животу, Матицки је био пожртвован муж и отац, а пре свега нежан деда својим унуцима. Имају и имаће чиме да се поносе и његова деца и унуци у будућим подсећањима на др Миодрага Матицког.

Као истински и прави вуковац, др Миодраг Матицки је целога живота делао са уверењем да највећу задужбину представљају људи посвећени своме народу и његовој култури. И том уверењу је несебично посветио свој живот. До краја живота је радио на пословима Вукове задужбине, пун планова, пројеката, идеја. Спремао је округли сто посвећен Вуковом језикотворству на предстојећем Вуковом сабору у Тршићу. Заносио га је пралипов песнички језик Васка Попе и мајсторство кратких говорних форми у поезији Матије Бећковића, у надахнутој беседи у Матици српској, две недеље пред одлазак.

Недостајаће нам наш Матицки. Као да га је нека невидљива рука зауставила у, чинило се, незаустављивом замаху. Недостајаће нам његова ведра, полетна, духовита природа, увек спремна на штос и на досетку. Недостајаће нам и онај зрели, мудри, учени Матицки кога ћемо помињати у свим нашим садашњим и будућим пословима, за које нам је управо он дао снаге и ударио темеље.

Нека му је, нашем Миодрагу Матицком, вечна слава и хвала. Не знам да ли и горе, на небу, неко краде време, али његово време на земљи ће остати заувек очувано и целовито у нашим сећањима.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације