Игром је обележила наше време: Одлазак велике балерине и кореографа

Марина Мирковић

недеља, 05. 07. 2020. у 09:45

Игром је обележила наше време: Одлазак велике балерине и кореографа

Лидија Пилипенко Фото РТС

Колеге из Народног позоришта у Београду, на вест о одласку велике балерине, кореографкиње и педагога. Костјуков: Лидија Пилипенко је до краја остала само своја

ОДЛАЗАК Лидије Пилипенко велики је губитак за српску културу, нашу балетску и уметничку сцену - не кријући емоције, рекао нам је Константин Костјуков, директор Балета Народног позоришта у Београду, на вест о смрти велике примабалерине и кореографкиње, уметнице која је обележила једно време, а живот посветила балету.

- Својим вишедеценијским преданим радом, Лидија Пилипенко је оставила неизбрисив траг, најпре као балерина, потом као кореограф и педагог, те као директор Балета у два наврата - прича Костјуков. - Никада се није "смирила", увек препуна идеја, иновативна, препознатљивог кореографског рукописа, увела је нове каноне у наш балет, а публика је то препознавала и волела њене представе, богате садржајем и емоцијама. Умела је да "отвори" уметнике, љутила се када се неки играч не би до краја "отворио".

И као педагог је значајно утицала на целе генерације младих, и створила мноштво примабалерина, истиче Костјуков:

- Урадили смо заједно много представа, а последња коју сам одиграо код ње била је улога Боре Станковића у балету "Нечиста крв". Сарађивали смо откако сам постао директор Балета, практично до последњег дана, а представа "Евгеније Оњегин" последња је коју је поставила на сцену нашег Народног. До краја је Лидија остала потпуно и само своја, бежећи од сваког стереотипа, а њен кореографски печат и стил остају попут каквог вредног путоказа пред нашим младим уметницима.

Костјуков не крије да је Пилипенко, која је у то турбулентно доба први пут понела функцију директорке Балета, много утицала на одлуку да он остане у Југославији, односно у Србији и Београду. Пре дванаест година премијерно одиграна представа "Нечиста крв", у којој је Константину припала рола нашег чувеног писца, плод је Лидијине дугогодишње фасцинације Станковићем, те више од деценије и по дуге посвећености идеји да креира балет (п)о Борином делу. Сама Лидија Пилипенко о томе је још 2004. открила:

- Десет година сам провела радећи на балету о Бори Станковићу. Било га је немогуће савладати. Свако има право на своје мишљење, но њега нико није успео да упозна и открије.

Константин Костјуков Фото Н. Скендерија


Говорила је такође и да су се многи спотакли на Чајковском, другој њеној великој љубави којој је ипак, (не) без страха од спотицања, посветила балет "Песник Чајковски". Кроз последњу своју представу "Евгеније Оњегин", чувени балет на музику Чајковског, испунила је и дугогодишњу жудњу да се "позабави" другим великим песником - Пушкином. Тада је о тим генијалним руским духовима изјавила:

- Као што је Чајковског обузела инспирација "Оњегином", да за једну ноћ скицира либрето за истоимену оперу са Пушкиновим текстом, могу слободно да кажем да је Пушкиново надахнуће наставило да делује неомеђено временом, јер Пушкин не престаје да изазива и у мени порив да га стално одгонетам, да му се стално враћам: он је узрок моје стваралачке опсесије. Има истине у идеји да је временска дистанца само привидно ограничење за духовно сродство истинских стваралаца.

Фото РТС


Примабалерина Душка Драгичевић, која истиче да јој је одувек неизрецива част то што ју је Пилипенко као врло младу препознала, каже да осећа врло драматичан лични губитак, али и губитак за наш балет:

- Губитак велике даме, пре свега, уметнице која је обележила једно време и великог ствараоца. Људи попут Лидије рађају се једном у стотину година. Дала је правац и боју националном театру, које смо у Балету достојанствено чували и настојаћемо да њено наслеђе настави да живи на сцени. Њена духовност, надахнуће, осећај који смо имали радећи са њом су непроцењиви, уз њу смо учили и сазревали, са својим непоновљивим шармом и енергијом све нас је провела кроз врло сложен период у коме смо живели.

Фото РТС


Током деценија кореографске каријере, Лидија Пилипенко није водила уметнички и људски дијалог само са великим делима и духовима из прошлости. Напротив, била је и те како жена свог доба, у корак са временом, непрестано и жудно учећи, читајући, гледајући, слушајући, растући и подстичући све око себе на рад и на раст.

Њен "балет захвалности 20. веку", настао под утицајем људског бесмисла, како је говорила, јесте "Кавез" с краја тужне 1999. - "лудница на крају нашег века и миленијума", кроз који је Лидија сјајно представила изопаченост становника једне изоловане средине, њихово узалудно настојање да пронађу свесни део себе. Оригинална играчка, односно кореографска решења исцртала су тада на сцени - нас саме и нашу (не)срећу, попут огледала постављеног пред решетке нашег кавеза.

Фото РТС

Пилипенко је и тада, још једном, доказала оно што смо већ знали - да је суверена и блистава и у простору омеђеном гвозденим (нео)класицистичким репертоаром, али и ван свих "кавеза", смерница и строгих правила, у свету савремене игре.

Истицала је да класика никада неће умрети, те да је класично школовање играча основа за све, али исто тако никада није устукнула пред новим, свежим, дугачијим, модерним, не бежећи од експеримента сваке врсте.

Говорила је:

- Треба истраживати књижевност, сликарство, архитектуру, музику, време неће стати. Егзибиционизам иза кога не стоји знање оповргава сам себе. Треба да постоје експерименти, нови правци, али професионалност унутар малог броја људи ће опстати. Треба радити на себи и пронаћи свој пут.

Фото Д. Дозет


ВЛАДИМИР ЛОГУНОВ: СЈАЈАН КОЛЕГА

- ТУЖНА је вест да нас је напустила још једна велика балерина, остајемо са све мањим бројем оних правих, истинских уметника који су били део куће, Народног позоришта - каже кореограф Владимир Логунов. - Играли смо заједно у многим представама, Лидија је била сјајан колега и стварно велика балерина, а потом врстан кореограф.

Фото Н. Фифић


КРУНИСЛАВ СИМИЋ: ТУЖНА ВЕСТ

ИЗУЗЕТНО ми је тешко због одласка једне наше тако велике балерине и кореографа - каже кореограф Крунислав Симић. - Често смо сарађивали и било ми је велико задовољство радити са Лидијом. Све је то живот, нажалост. Можда и можемо на ово гледати као на одлазак једне посебне генерације балерина, школованих, образованих кроз репертоар, но свако време носи своје, добро или лоше.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације