Пре четири века њени су преци дошли из Шпаније: Бреда Калеф Симоновић, оперска дива у пензији, жена задивљујуће животне приче

Марина МИРКОВИЋ

субота, 04. 07. 2020. у 18:00

Пре четири века њени су преци дошли из Шпаније: Бреда Калеф Симоновић, оперска дива у пензији, жена задивљујуће животне приче
Дан јој пролази у читању, решавању укрштених речи, игрању бриџа. И данас радо запева, а главни слушаоци су њене вољене биљке
ПРИМАДОНА Бреда Калеф, жена изузетног порекла, судбине, каријере, ни после безмало четврт века пензионерског стажа не губи на својој виталности, углађености, неодољиво позитивној енергији и лепоти. Уз сестру Лидију, последњи је изданак фамилије Калеф, по тврдњама историчара, најстарије београдске породице, чији су чланови пре више од четири века дошли у српску престоницу из шпанског Толеда (града међу чије су осниваче Калефи такође уписани).

Рођена као Рахел Калеф на Дорћолу пре скоро деведесет година, оперска дива у пензији на најлепши замисливи начин носи своје пребогато породично наслеђе, чији је материјални део још по завршетку Другог светског рата махом пао у руке државе. Но онај битнији, суштински а нематеријални, неопипљиви део тог јеврејског наслеђа, историје и духа, Бреда Калеф Симоновић одувек је чувала у себи, негујући сасвим посебну, узвишену емоцију и понос на своје претке, вредне и угледне, почесто пионир(к)е у много чему.

Зрачећи непатвореном веселошћу и живошћу духа, уметница, чије су незаборавне роле на сцени њеног Народног позоришта, али и широм света, остале пример за углед, прича нам како су за њу недавне рестриктивне мере усмерене на старију популацију прошле - готово неосетно.

- Моја професија је таква да сам практично током целе каријере била у некаквом карантину - открива Бреда. - Оперски певачи пред представе, нарочито оне "напољу", које су увек биле најбоље плаћене, напросто не смеју да се разболе, што значи ни да се друже, ни да причају... Осуђени сте на живот представа-хотел-проба, како је то моја ћерка једном описала: "Седам дана је затворена у соби и неће ни да проговори." Тако да ми је овај карантин, што се тиче саме изолације, дошао сасвим природно. Самоћа ми никада није сметала, ја не знам за досаду. С друге стране, јесте ми сметало то што сам, као и сви старији људи, била онемогућена да сама било шта обавим и у потпуности зависила од других.

НАГРАДА СА БРЕДИНИМ ИМЕНОМ ОД пре неколико година додељује се и признање, једино за мецосопрански фах, које носи име Бреде Калеф.
- Много ми је жао што ове године неће бити додељена та моја награда, јер није одигран довољан број представа да би се сачинио избор - каже уметница. - Но надам се да ће већ идуће године све доћи на своје место и да ће трећа певачица у низу понети признање "Бреда Калеф".

Ово у госпођи Калеф буди резигнацију и стога што је уверена да су пензионери најдисциплинованији део популације, док су млади пречесто врло нестрпљиви, неозбиљни, чак хистерични.

- Сви пензионери морају да пронађу некакву преокупацију, не смеју да подлегну досади - поручује она.

Бредин дан је, у складу с поменутим кредом, увек сасвим испуњен: много чита, решава укрштене речи, игра бриџ на компјутеру.

- На телевизији ми мало недостаје спорт, као бившој активној спортисткињи, првакињи Београда и првој Београђанки првакињи Србије у стоном тенису, која је радо и често играла и кошарку и одбојку, планинарила, возила бицикл...

- открива наша дива. - Гледам и снимке различитих опера, уживам да слушам исту арију у извођењу више различитих певача па да их упоређујем, рецимо арију "Каста Дива", коју је наша Радмила Бакочевић изводила у рангу с најчувенијим сопранима света.

Сама Бреда данас запева радо, но главни су јој слушаоци, који уживају у предивном гласу - њене вољене биљке:

- Имам пуно цвећа које свакодневно негујем, а оно захтева огромну посвећеност и бригу, апсолутну љубав и пажњу, песму и тетошење, те им певам и тепам, говорећи им "лепотице моје" - открива уметница, која задивљујућом енергијом и љубављу обасипа сва жива бића.






Пратите нас и путем иОС и андроид апликације