Улазак у Јасеновац, отац Мадлен Олбрајт: Танјуг јавља, рат је завршен - изложба заборављених кадрова у Музеју Југославије

М. КРАЉ

петак, 03. 07. 2020. у 16:59

Улазак у Јасеновац, отац Мадлен Олбрајт: Танјуг јавља, рат је завршен - изложба заборављених кадрова у Музеју Југославије

Аутори представљају изложбу Фото З. Јовановић

Поставку чини око 2.400 фотографија, међу којима су и слике уласка у злогласни усташки логор
КАДА је пре пет година Музеј Југославије започео дигитализацију свог изузетно богатог визуелног архива, из "историјског мрака" испловиле су две кутије фотографских ролни на којима су забележени значајни догађаји првих, преломних година после Другог светског рата.

Ти заборављени кадрови први пут биће представљени јавности на изложби "Танјуг јавља, рат је завршен" у простору Музеја "25. мај". Аутори поставке којом МЈ обележава 75 година победе над нацизмом су кустоси Радован Цукић и Милица Томић. Претпоставља се да су фотографије, које су највећим делом снимили репортери тадашње државне агенције - Петар Обрадовић, Бранко Савић и Исак Kоен, доспели у кабинет маршала 1947, приликом његовог оснивања.

ДИАНИНА ДЕЦА ТОКОМ истраживања, аутори су пронашли серију фотографија на којима су деца у веома лошем стању, која се хронолошки нису уклапала у крај рата. Консултовали су се са колегама из Загреба и испоставило се да су на њима деца коју је из логора спасавала Диана Будисављевић. Снимци су настали у Сиску 1942. и највероватније су фото-репортери Танјуга, у неком тренутку после ослобођења, дошли до тог филма, који је оригиналан.

- Преузето је 905 ролница "лајка" формата, како би се са њих одабрали снимци на којима је Броз - објашњава, за "Новости", Цукић. - У колекцији је укупно 20.000 успелих снимака, а на изложби су само они настали крајем 1944. и током читаве 1945.

Поставку тако чини око 2.400 фотографија, везаних за 184 различита догађаја.

- Великим бројем снимака желели смо да прикажемо архивски структуру збирке - истиче Томићева. - Поштовали смо хронологију и елиминисали углавном неуспеле и оне фотографије на којима су се понављали мотиви. Било нам је битно да публика непосредно, без наших интервенција и утицаја идеологије, може да види како су се догађаји одвијали.

Једна од целина посвећена је снимцима које је Бранко Савић направио пратећи померање линије фронта све до Загреба. Са војском је ушао и у Јасеновац, 3. маја, а ти снимци последњих дана рата посебно су драматични, и како тврде аутори изложбе, нуде до сада нове, невиђене увиде. Од Савићеве породице, за ову поставку, музеј је на коришћење добио његов фото-апарат, дозволе које је добијао за одлазак на фронт, легитимацију, али и дневник.

Београд у данима непосредно после ослобођења

- Живот улице у тој транзиционој години био је посебно изражен, а први политички митинзи су заиста били масовни - наставља Цукић. - На снимцима се готово танано може пратити трансформација власти. До новембарских избора 1945. године на њима су и Милан Грол, Драгољуб Јовановић, краљеви намесници како примају акредитиве првих страних посланика.

Тако су на конгресу Југословенског народноослободилачког фронта "усликани" и православни свештеник и хоџа и фратар. Камера је забележила и свечане вечере, доделе одликовања, Светосавску академију, полазак питомаца на школовање у Русији, повратак официра југословенске краљевске војске из немачког заробљеништва, позоришне представе, али и кадрове из Завода за трансфузију крви, дечјих домова...

Повратак југословенских војника из заробљеништва, 12. април 1945. Фото Петар Обрадовић

Ту су и репортаже са парада поводом 27. марта, Првог маја, 20. октобра, али и суђења првој групи официра југословенске војске у отаџбини и групи од двадесетак усташких генерала. Танјугове камере забележиле су и сахране Ивана Милутиновића и Петра Драпшина (говор на тенку испред данашњег СКЦ, тадашњег Официрског дома, држао је Пеко Дапчевић).

Да би се лакше пробијала кроз овај историјски лавиринт, публика ће као помоћ имати мапе са легендама.





ОТАЦ МАДЛЕН ОЛБРАЈТ

НА једном од снимака намесници примају акредитиве чехословачког посланика Јозефа Корбела, који је и пре рата, као нижи дипломатски службеник, био у Београду. Нашој јавности он је познат и као отац Мадлен Олбрајт.







Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

NIJE SLUCAJNO DA SU MNOGE FOTOGRAFIJE BILE SKLONJENE OD JAVNOSTI

03.07.2020. 19:00

TITO SE ZA TO POBRINUO, da mu nebi ugrozile "bratstvo i jedinstvo" i da nebi otkrili zlodela njegovi hrvata (ustasa) od kojih je 80.000 primio u partizane, i to 1944. godine kad se nazirao poraz nacizma, pa tako i njegovih ustasa. ISPLIVACE JOS PUNO PUNO ZATASKANIH STVARI, samo sto je to za srbe prekasno.

običan građanin

03.07.2020. 21:13

Pa da, nas ko bombarduje i ko nam otme teritoriju nam je dobar, a ovi koji su naši ljudi kao što je bio Tesla ali i mnogi drugi danas, o kojima ništa ni ne saznamo, njima se ne dozvoli ni da objave ovde komentar na portalu Novosti.