У нашој епопеји о Кошарама нема мржње: Редитељ Балша Ђого о снимању драме које почиње, симболично, на Видовдан

Радмила РАДОСАВЉЕВИЋ

недеља, 14. 06. 2020. у 13:00

У нашој епопеји о Кошарама нема мржње: Редитељ Балша Ђого о снимању драме које почиње, симболично, на Видовдан

Фото: Танјуг

Филм је духовни споменик онима који су за домовину заложили живот. Дужност и одговорност је да се бавимо истином, да не лажемо ни себе ни друге
СВЕСТАН сам да је пред целом екипом филма "Кошаре" велики и одговоран посао. Прошла је двадесет једна година од тих догађаја, што је у историјским и људским мерилима и много и мало. Људи су преживели једну од најсуровијих и најтежих битака у новијој српској историји, за коју кажу да је била пакао на земљи, они су њени сведоци, а ми правимо филм о нечему што се њима догодило. Они су били поред оних који су страдали или тешко рањени, са њима су живели петнаест месеци.

Говори овако, у интервјуу за "Новости", редитељ Балша Ђого, најављујући овај велики пројекат. Указује да је компликован посао направити причу којом ће се задовољити непосредни актери ове битке, драматургија и уметничка слика.

Почетак снимања ратне драме која се одвијала на српско-албанској граници током 1999. године, коју многи називају и српским Термопилима, заказан је 28. јуна, на Видовдан, јер тај датум, како истиче Ђого, за Косово има много симболике. Сценарио филма потписује Ђорђе Милосављевић (ТВ серија од 12 епизода снимаће се по сценарију Страхиње Радетића).

* Шта је вама лично најузбудљивије и најважније у епопеји везаној за Кошаре?

СТО ПЕДЕСЕТ ГЛУМАЦА У ЕКИПИ од 150 глумаца неке од главних јунака "Кошара" играће Светозар Цветковић, кога ћемо гледати у лику генерала, Виктор Савић, Лука Грбић, Јован Јовановић..., а очекује се и учешће Жарка Лаушевића и Милоша Биковића. Биковић ће играти једног од "старијих момака", који је већ учествовао у ратовима 1991. и 1995, а долази на Кошаре да би помогао младим 18-годишњим војницима, "јер зна како је њему било".

- Најузбудљивија ми је та мера између документарног и маште, између онога што је прича коју смо уклопили, и онога што се заиста догодило. То је једна врло заводљива и узбудљива игра, као и тренутак да ћу ту игру, и готове слике које су написали Ђорђе и Страхиња, поделити са сто педесет глумаца. Битка за Кошаре је трајала два месеца, започела је 9. априла 1999, на православни Велики петак, а завршена је 14. јуна, после потписивања Кумановског споразума. Војска Југославије херојски се борила против неколико хиљада припадника ОВК, потпомогнутих снагама НАТО које су тада бомбардовале наше земљу, артиљеријом албанске војске и инструкторима "Легије странаца". Догађаји који су се догодили јесу прави, али имена актера нису, и то што смо ми драматизовали од онога што се догодило није увек најтачније, али су резултати догађаја аутентични. Трудили смо се да нађемо меру, јер се по неком положају, неком датуму и неком времену зна да се нешто односи на одређене историјске личности, као што је, примера ради, пуковник Остојић из 63. падобранске бригаде и његова погибија.

* Да ли је истина и највећа одговорност у овој причи о херојима са Кошара?

- Ми се у овом филму и серији бавимо догађајима, а не митовима. Наша је дужност, не само одговорност, да се бавимо истином, и да не лажемо ни себе ни друге. Главна тема филма је судбина припадника 53. граничног батаљона Војске Југославије, од тренутка када у марту 1998. долазе на одслужење војног рока, до неколико година после битке на Кошарама 1999. На Кошарама је погинуло сто осам војника, а просечна старост палих бораца била је двадесет пет година, и највеће бреме борбе понели су младићи који су у том тренутку били на редовном одслужењу војног рока. Желимо да покажемо и шта се догодило са онима који су преживели, а паралелно, пратићемо још неколико токова приче који се односе на позадину рата на Косову, попут онога шта се дешавало у малим срединама и варошицама као што је Ораховац.

* Сценарио филма заснива се и на сведочењима људи који су преживели пакао Кошара. Шта вас је можда највише изненадило у њиховим изјавама?

- Живот нас увек изненади, иако сам и сам, на основу свега што сам истраживао о Кошарама био близу истине. Ти људи с којима сам разговарао и после две деценије врло јасно и емотивно чувају успомене на туђе јунаштво, на туђе страхове, на те дане на Кошарама и своје саборце. Правити филмску причу о људима којима се све то догодило, који су са рањенима и погинулима делили хлеб заиста је посебно искуство, и наша је жеља да овај филм буде духовни споменик свим борцима са Кошара који су бранећи домовину заложили сопствени живот.

* Сваки филм са неком херојском темом је универзална прича. Ипак, колико ће "Кошаре" бити занимљив за неке светске фестивале?

- Од Хомера наовамо сваки ратни филм има истих десет-петнаест мотива који се провлаче кроз историју. Тако је и у љубавним филмовима, тако је у трилерима. Ми смо се трудили да разрешења драмских ситуација у нашем филму буду занимљива људима који не живе овде, којима ова тема није важна као што је нама, него је још само једна битка, на некој, још једној коти, небитно да ли се десила у Чеченији, у Алжиру или Авганистану. Ратни филм има неке своје законитости, али је добар антиратни филм прича која свуда може да се гледа. Не мислим да ће оно што ће највише привлачити публику бити битке и пиротехника. Важно је да препознате мотиве рата, да пронађете необично и узбудљиво разрешење које ће изненадити публику, нешто што тера људе да гледају и да воле неки филм. Ми смо на "Кошарама" баш доста радили, имали смо среће да се годину дана бавимо овом темом, и мислим да смо доста од тога успели да направимо.

* Најављујући овај филм рекли сте да нисте ни васпитавани ни школовани да будете политички коректни. У ком смислу он можда неће бити политички коректан?

- То ће публика морати да открије кад види филм. А реч је, заправо, о овоме: нисам се ниједног тренутка трудио да у причи о Кошарама неко мора да буде безусловно добар или безусловно лош. Ми ово нисмо писали мрзећи било кога, него бавећи се нама. Хтели смо да направимо филм који не упућује на мржњу, који без лажи говори нешто о нама, и има љубави према нашем народу. Немам намеру да "дувам у неки рог", као да то сад мора бити нешто богзна како патетично и велико. Не. Ми причамо како се то заиста догодило на Кошарама, и како су људи који су учествовали у тим биткама видели те догађаје. Наш сценарио је размакнут онолико колико то дозвољавају ликови, и праведан је сам према себи и према тим догађајима. Трудили смо се да нађемо неку меру, коју, можда, не бисмо тражили на неком другом месту, али смо овде морали, с обзиром на нашу заједничку одговорност, јер се ипак бавимо овако великом темом. А да у сценарију нема мржње говори и то што у њему постоје улоге и за албанске глумце.

* Постоје критичари који анализирају филмове по томе да ли су они довољно патриотски, или су, по њиховом суду, антисрпски оријентисани. Како ви доживљавате ту врсту оцењивања?

- Мач критике и мач јавности је строг, људи ће у "Кошарама" можда очекивати више документарног од овога што ми желимо да направимо, можда ће им сметати неке ствари које смо домаштали, а урадили смо их да би филм био узбудљивији, или ће некима можда фалити што у тој машти нисмо отишли још даље.


ПРЕМИЈЕРА У ФЕБРУАРУ 2021.

РАТНЕ сцене ће се снимати на три локације, у "Кошарама" ће бити више од 350 експлозија, а подршку овом филму иза кога стоји продуцентска кућа Omega Production, поред Филмског центра Србије дали су и Министарство одбране и "Телеком Србија".

- Дозволу за снимање на Косову нисмо тражили, јер претпостављамо да је не бисмо добили. Прве сцене снимаћемо изнад Сурдулице, на бугарској граници, где се налази караула "Крвави камен", која је караули на Кошарама слична, и по годинама и архитектонски, и по терену, осим што нема Проклетија у залеђу. Потом на Тари и на Зеленгори у Републици Српској, а на Проклетијама ћемо снимати са црногорске стране, пошто је од Берана до Кошара само четрдесет километара. Уколико не буде неких изненађења, премијеру планирамо у фебруару следеће године - каже Ђого.






Пратите нас и путем иОС и андроид апликације