Бране Десанку, траже одговорне: Национални просветни савет ускоро о исправљању велике грешке

Д. Бт - М. Н. М. - Љ. П.

понедељак, 08. 06. 2020. у 09:02

Бране Десанку, траже одговорне: Национални просветни савет ускоро о исправљању велике грешке

Десанка Максимовић

Још се не зна зашто и како је наша велика песникиња избачена из наставних планова за гимназије. У "Просветном гласнику" од 2. јуна штампан програм без чувене збирке "Тражим помиловање

ВРАЋАЊЕ поезије Десанке Максимовић у више разреде гимназија наћи ће се на дневном реду редовне седнице Националног просветног савета, заказане за 25. јул. Постоји, међутим, могућност да тога дође и раније, казао је јуче за "Новости" Радивој Стојковић, председник Националног просветног савета.

Како је, међутим, уопште дошло до овакве неразумне одлуке и ко је за то одговоран - питања су на која одговора још нема, а траже их писци, професори, институције културе, уметничка удружења... Поготово што је одлука о "протеривању" Десанке из програма за више разреде гимназије већ објављена у "Просветном гласнику" од 2. јуна, са потписом министра Младена Шарчевића, а чланови Националног просветног савета о овим програмима су се изјашњавали и усагласили још прошлог новембра! Под великим притиском јавности, чланови овог тела сада су "окренули плочу", и то брзопотезно.

- Већина чланова НПС се до данас изјаснила да поезија Десанке Максимовић треба да остане у трећем и четвртом разреду гимназије - каже Стојковић, додајући да поезија Десанке Максимовић, која нам је у колективном памћењу не сме да се дира. - Очекујемо наредне недеље консултације и до тада чланови НПС морају да се изјасне.

У саопштењу Удружења књижевника Србије, упућеном на адресе водећих носилаца власти као и јавности, каже се:

"Не тражимо помиловање, већ одговорност оних који су Десанку Максимовић прогласили 'нижеразредном' у гимназијама, будући да је ово незамислив чин рушења националног и историјског идентитета српског народа управо тамо где он треба да се обликује - у школама."

Великани - Селенић, Ковачевић, Исаковић, Михаиловић, Ћосић, Десанка, Раичковић, Бећковић, Павић, Булатовић и Михиз


Добитник Десанкине награде, песник Мирослав Максимовић, истиче да у историји новије српске књижевности има неколико народних песника међу којима је била и Десанка:

- Народ је тачно осећао зашто, од кога, за кога и какво она тражи помиловање (и то нема никакве везе са средњим веком). Зато њу не можемо дизати ни унижавати чак ни категоријама књижевне теорије, а камоли категоријама неке тренутне комисије. Но, мене је зачудило не да је Десанка избачена из школског програма, него да је тек сад избачена: за наш надобудни провинцијални дух, који мисли да је савременост и модерност нешто што ти неко из света додели, Десанка није "ин", као што ни српска књижевност није "ин".

Још једна добитница награде са именом песникиње, Ана Ристовић, оштро реагује:

- Неки анонимни чланови комисија, тачније комесари, нејасним и сомнабулним аргументима намерили су се да избаце једину песникињу чија књига је део школске лектире. Да поменемо и то да је уз Десанку једина ауторка чије дело се проучава у средњој школи Исидора Секулић. Да ли је она следећа? Као дугогодишња професорка књижевности, са сигурношћу могу да тврдим да средњошколци више разумеју и воле песме Десанке Максимовић од неких других песама двадесетог века. Онима, који тврде да је Десанкина поезија "ванвремена" и да је ближа средњем веку (?!), могла бих поручити само да је "свевремена", а да оваквим одстрелом наших најзначајнијих писаца из школског програма само се изнова и изнова враћамо у средњи век. Или из њега никада нисмо ни изашли?

Оштро је реаговало и Удружење драмских писаца Србије, док у Српском ПЕН центру истичу да су са запрепашћењем примили вест да су из лектире за гимназије уклоњени књига песама Десанке Максимовић "Тражим помиловање" и роман Владана Деснице "Прољећа Ивана Галеба", и захтевају да Завод за унапређивање васпитања и образовања, Национални просветни савет и Министарство просвете повуку одлуке које су узнемириле културну и укупну јавност.

- Не постоји ниједан културни, сазнајни, ни педагошки разлог због кога децу и младе треба штитити од поезије Десанке Максимовић, вољене и канонизоване песникиње превођене на више десетина светских језика, као ни од прозе Владана Деснице која спада у врхове модерне српске књижевности - наводи се у саопштењу ПЕН центра. - Одговорни за ове одлуке не треба да брину да ли ће гимназијалци разумети Десанку Максимовић и Владана Десницу, али треба свакако да знају да њихове одлуке културна јавност не разуме, нити ће прихватити.



ЛАЗИЋ: КОЈУ СУ ЈОШ НОЋАС ИСПИСАЛИ?

СВОЈЕ огорчење изражава и Радмила Лазић, такође овенчана признањем са именом велике песникиње.

- Не чуди ме што су избацили из школског програма песникињу. И то ону која је у Србији синоним за поезију. Чудило би ме да су избацили којег од неприкосновених песника - "канонских" - каже за "Новости" Лазићева, и пита се: - И, зна ли ико колико песникиња има у том такозваном канону од средњег века до данас? Шест или седам? Можда мање, јер су вероватно ноћас неку исписали.ИЗБАЧЕНО ЋОСИЋЕВО "ВРЕМЕ СМРТИ"

ВЕСТ о избацивању дела Десанке Максимовић, као повод за преиспитивање и других измена наставног програма, искористили су студенти српске и компаративне књижевности са Новосадског универзитета (који су покренули и петицију за "враћање" Десанкине поезије). Студенти набрајају шта је све "избачено" из гимназијске наставе: из првог разреда Гундулићев "Осман" (док су Кишови "Рани јади" пребачени у изборни део), из другог - Јакшићева драма "Јелисавета, кнегиња црногорска" и роман "Бакоња фра-Брне", дела Мопасана, Шандора Петефија, Мажуранића, Прешерна, а роман "Кад су цветале тикве" постао је изборни.

Из програма за трећи разред је избачен "Јазавац пред судом" Петра Кочића, збирка "Ex Ponto" Андрића, али и Лорка, Верлен, Матош, Цесарић, Цанкар, Вељко Петровић... Више нема места ни за "Јаму" Ивана Горана Ковачића ни за поезију Оскара Давича, али ни за Винавера, Дединца, Драинца и Растка Петровића,.

План четвртог разреда искључује "Каленић" Васка Попе, "Време смрти" Добрице Ћосића, дела Ћопића, Исаковића, Бећковића, Ранка Маринковића и Весне Парун. Осим "Прољећа Ивана Галеба" премештена у изборни део програма су и дела "Лелејска гора" и "Употреба човека".

ПЕТРОВ: И ПОПА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ?

РОМАНОПИСАЦ, антологичар и есејиста др Александар Петров (на слици) јавио се реаговањем из САД:

- Најочигледнији, а и најстрашнији знак десрбизације српске кулутуре је чињеница да српски писци, уметници, интелектуалци и грађани морају у својој Србији да траже од оних који одлучују о образовању српске деце и омладине помиловање за Десанку Максимовић као песникињу, посебно за њену књигу "Тражим помиловање". Хоће ли и једног од највећих модерних светских песника Васка Попу послати у средњи век јер се после Другог светског рата, у време агресивног атеизма, усудио да пише о Светом Сави, фрескама и иконама, а нарочито због стихова "Откуд моје очи / На лицу твоме / Анђеле брате?"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

друг Чабор

09.06.2020. 08:36

уз овај Национални просветни савет и хрватске уџбенике добијамо децу од којих ће наши непријатељи са лакоћом узимати и отимати шта год да им је потребно, а уз то ће им и слижити за плату од 200-250евра....златно доба!