БУРНЕ реакције на вест о избацивању поезије Десанке Максимовић из наставног програма за више разреде гимназије, сустижу једна другу. Студенти, универзитетски професори, књижевни критичари, писци воде расправе и покрећу петиције, док читаоци преплављују друштвене мреже огорченим реакцијама и изражавањем подршке Десанки, качећи њене слике и стихове. Одлучно је реаговала и премијерка Србије Ана Брнабић, која је са свог твитер-налога јуче поручила: "Никада се Десанка Максимовић неће избацивати из образовног система Србије. Никада. Тачка".

Сви одреда сврстали су се на страну задужбине која носи име велике песникиње, а која се најоштрије супротставила "новитетима" у настави, приспелим из Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Студенти IV године Српске књижевности и језика Филозофског факултета у Новом Саду покренули су петицију насловљену према тексту у јучерашњем броју "Вечерњих новости" - "Тражимо помиловање за Десанку Максимовић", коју је за врло кратко време потписало више од 5.000 људи.

- Након што је Задужбина реаговала на овакву измену, комисија је предложила да се збирка "Тражим помиловање" обрађује у оквиру наставе за први разред гимназије, где би се то дело представило као "одјек књижевне епохе средњег века" - каже се у петицији: - Овакви аргументи су понижавајући. Управо ванвременост јесте квалитет збирке "Тражим помиловање". Њена књижевна вредност је огромна и као таква она се не сме искључити из програма, али се не сме ни сврстати у поетику средњег века. Идеја да ученици могу погрешити у вредновању a priori је понижавајућa и за ученике и за наставнике.

Шарчевић: Нећемо дозволити ОДЛУКА Завода за унапређивање образовања и васпитања није коначна, казао је за Танјуг министар просвете Младен Шарчевић и додао да Министарство неће дозволити да се ни на који начин смањи учешће Десанкине поезије у оквиру програма наставе предмета Српски језик и књижевност. Како је објаснио, процедура је да предлог Завода иде Националном просветном савету на даљу процену. - Завод је стручно тело, њихове комисије када донесу одлуку даље предлог шаљу саветодавном телу, које мора да донесе одлуку о прихватању или неприхватању. У Националном просветном савету седе струка и стручна друштва која када дају на усвајање предлог, ја могу да реагујем - објаснио је Шарчевић.

Потписници петиције траже и моле комисију Завода да промени своју одлуку и врати поменуте наставне јединице, као и да се при свим наредним изменама консултује са универзитетским стручњацима.

Поводом текста у нашем листу, јуче смо из Завода добили саопштење које је потписала координатор комисије Дејана Милијић Субић, професор књижевности.

- Не желећи да маргинализујемо дело вољене српске песникиње, морали смо да узмемо у обзир одређени број часова који је намењен обради књижевног дела, као и савремени концепт наставе - наводи се у писму. - Такође, у досадашњем програму није било места за песника Ивана В. Лалића, као ни за значајан циклус Стевана Раичковића "Записи о црном Владимиру". Није било места ни за великог Борислава Пекића, а та "неправда" исправљена је предлогом новог програма. С обзиром на то да се у четвртом разреду гимназије обрађују канонска дела српске и светске књижевности, били смо принуђени да понешто из програма одстранимо. Узели смо у обзир чињеницу да је Десанка Максимовић веома присутна у основној школи. Предложили смо такође да се "Тражим помиловање" обради у првом разреду гимназије у оквиру теме "Дијалог књижевних епоха", како би ученици могли да схвате како то књижевна дела из далеких епоха могу утицати на савремене токове.

У комисији која је, вођена оваквим аргументима, донела одлуку која је у јавности дочекана као скандалозна, јесу проф. др Зона Мркаљ (Филолошки факултет), др Слађана Јаћимовић (Учитељски факултет), др Драган Ђорђевић (13. београдска гимназија) и троје упосленика Завода: Ката Мишић, др Наташа Анђелковић и Дејана Милијић Субић.

Добитник Десанкине награде, академик Милован Данојлић, за "Новости" каже да га више ништа не чуди, и објашњава:

- Живимо у таквом времену, и такав је правац образовања. У ТВ квизовима млади људи не знају како се презивао Хајдук-Вељко, али зато могу побројати називе свих америчких бејзбол клубова. Епидемија англицизама је надмашила насртљивост ковида 19. Треба видети ко те програме саставља, а пре свега ко састављаче плаћа. Добро је да нису унели Шарлоту Бронте, или Жорж Санд. Десанка је наша, родом из Рабровице, она може да чека. А и ми са њом, да се опаметимо, да дођемо себи.


Универзитетски професор, члан УО Задужбине "Десанка Максимовић" др Бошко Сувајџић истиче да је Десанка неизоставни део канона српске књижевности, и за "Новости" каже:

- Управо збирка "Тражим помиловање" показује до које је мере Десанка Максимовић модеран песник, и колико је значајна за српску културу, не само 20. века. Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду снажно је подржала иницијативу да се ова збирка највеће српске песникиње 20. века врати у наставни план и програм за IV разред гимназија, тамо где јој је и место.

Професор Филолошког факултета у Новом Саду, песникиња и критичар др Бојана Стојановић Пантовић, каже за наш лист да са својим колегама писцима и стручњацима дели огорчење због искључивања поезије Десанке Максимовић из гимназијских програма, али да је још више брине немушто и непрофесионално образложење комисије Завода:

- "Тражим помиловање" је структурно сложена, политички провокативна, женским гласом испевана и етички бескомпромисна збирка због које је, давне 1964, и сама Десанка била у немилости у ондашњим Титовим круговима политичара. Побуна против сваке ауторитарности управо је она димензија која ову суптилну и учену лирику моћно умешта у савременост. Такође, брине ме непоштовање струке и компетенције нас који се професионално бавимо српском књижевношћу, као и самих песника.