УПРАВО објављени албум "Тропски доручак" (Tropical Breakfast) настао је пре десет година, открива, за "Новости", његов аутор Растко Ћирић, графичар, илустратор, аниматор, редовни професор Факултета примењених уметности и - музичар, један од оснивача јединственог пројекта The Rubber Soul, посвећеног "Битлсима".

Његов први соло албум, каже, имао је више демо верзија, а тек прошле године смогао је снаге, времена и новца да га сними у студију. Сниматељ и продуцент звука био је Оливер Јовановић, а аранжман за гудаче урадио је Драган Илић.

- Директна инспирација била су два моја романтична путовања у Аустралију, која су покренула неку чудну креативну енергију и натерала ме да сам напишем и текстове и музику за 12 песама - објашњава Ћирић, и додаје да претходна два албума The Rubber Soul Project нису била приватна. - Била је то посвета културном феномену из шездесетих година. Текстове песама је написао писац и преводилац Горан Скробоња, и био је део игре да то све буде креирано изван нас, у име неког другог. Свирали смо старе инструменте и користили стару опрему замишљајући да смо "Битлси" и испуњавали своје заједничке генерацијске дечачке снове.

Пројекат "Тропски доручак" није везан за "Битлсе", а свака песма рађена је у другом жанру.

- Прва, која се зове као и албум "Тропски доручак", и у себи садржи наслове свих осталих песама, настала је у авиону којим сам се враћао кући - наставља саговорник. - Све песме везане су једним кратким и једноставним музичким мотивом који сам украо од једне птице чије се певање чуло у башти и који сам одмах записао у нотама. Тај мотив је уграђен у сваку од 12 песама, а разрађен је у песми Jazzbird. Цео овај концептуални пројект је чудна мешавина носталгије и стварности, буквално враћање на дане младости у невероватном и чаробном тропском амбијенту.


Прва Ћирићева посета Аустралији била је августа 2010. Отишао је на позив медијског фестивала Spark ("Искра") на Нови Зеланд, па тако у песми постоји стих the Spark has made a flame ("искра је направила пламен"). На фестивалу је представљао Rubber Soul Project, а потом решио да сврати и до Аустралије и посети стару пријатељицу:

- Вративши се у Београд, искомпоновао сам насловну песму користећи записани птичји мотив. Из речи прве песме издвојио се наслов "Манго танго", са временском дистанцом као темом, и замислио надреалистички танго који се плеше око Земљине кугле. Kangaroo Field, песма у којој умирем на крају, била је посвећена теми временске разлике од осам сати.

Свака од нумера са албума имала је своју задату тему, а настајале су тачно тим редом којим су и објављене на албуму:

- Првих неколико настало је до децембра 2010, па је уследило друго путовање у Аустралију. Последња песма је у Београду направљена маја 2011. Цео албум је био завршен за девет месеци, што је време током кога настане и човек. Следиле су израде демо верзија песама.

За прве две песме помогли су му чланови бенда RSP - Небојша Игњатовић и Мирослав Цветковић. На питање да ли се може очекивати и наставак пројекта "Битлсима" у част, саговорник одговара:

- Засада сигурно не. Тридесет две песме су више него довољне. Цео пројект је заокружен 2015. и спакован у кутију, захваљујући мецени Игору Кордеју, чија је и илустрација митског саламандера обгрлила кутију. Њему је била посвећена последња песма Knight of Hearts ("Витез срца"), чиме смо Скробоња и ја ставили тачку на пројект. Било је бескрајно забавно и узбудљиво док су трајала снимања, а да је остварен план да Београд буде престоница културе ове године, сада би се свуда вртела песма Belgrade 2020 са другог албума RSP - закључује Растко Ћирић.

КОНЦЕРТИ

НА албуму учествује десетак музичара, а на свих 12 песама албума носећи су звук гитаре и глас - објашњава Ћирић предности песама за будуће концертно представљање. - Закључено је да је најекономичније да Tropical Breakfast наступи као трио: осим мене, на контрабасу би, као и на албуму, био Милан Николић Миланке, професор тог инструмента на Факултету музичке уметности, а на удараљкама и као пратећи вокал била би Маја Клисински из "Бистрика". Током лета ћемо да вежбамо, а на јесен да наступамо на разним местима.

ПОЉА КЕНГУРА - ЗАУВЕК

ОДГОВАРАЈУЋИ на питање колико нам моћ музике - да нас пренесе на нека "рајска места" - значи у данима када нам је ограничено кретање, саговорник каже:
- То ће више зависити од маште слушалаца. Мени, рецимо, Kangaroo Field ("Поља кенгура") увек створи слику поља у једном националном парку на Златној обали у источној Аустралији, где кенгури лењо леже, спавају и сунчају се у најразличитијим позама. Тренутно је тамо где сам био у Аустралији зима и температура је пала на 22 степена.