Било једном у Србији: Почиње снимање играног филма и телевизијске серије о Лесковцу између два рата (ФОТО)

NovostiOnline/ И.Митић

петак, 05. 06. 2020. у 22:15

Било једном у Србији: Почиње снимање играног филма и телевизијске серије о Лесковцу између два рата (ФОТО)

Фото И. Митић

Овај филмски и телевизијски пројекат снимаће се и у Баранди као и на неколико локација у Београду, а прва клапа пашће 3. августа у граду на Ветерници, где ће филмска екипа провести прве три недеље снимања
ПЕРИОД током којег је Лесковац прерастао из турске касабе у модеран европски град наћи ће се на филмском платну, а снимање играног филма и телевизијске серије, чији је радни наслов „Било једном у Србији“, почиње у граду на Ветерници почетком августа. Аутор и продуцент овог пројекта је новинар Звонимир Шимунец, а режија је поверена Петру Ристовском. Све глумачке роле још увек нису подељене, али се зна да ће се у главним улогама наћи Виктор Савић, Слобода Мићаловић, Андреја Кузмановић, Драган Бјелогрлић и Теодора Ристовски.


Прича о убрзаном привредном и друштвеном развоју Лесковца инспирисана је реалним личностима и догађајима пре свега после Првог светског рата. То је било време када Лесковчани нису чекали ратне репарације већ су, као и пре рата, самоиницијативом покренули своје послове. Они су користећи вештине у обради текстила досегнули светску славу и учинили да њихов град постане „Српски Манчестер“.


- Ми смо решили да ову причу сместимо у жанр роматичне мелодраме која ће бити комбинација са предузетничком драмом. Наравно, ту су неизбежни и комични елементи који су својствени лесковачком менталитету. Серија ће по жанру бити мало другачија. Она ће бити много више комедија него драма – казао је редитељ Петар Ристовски.


Овај филмски и телевизијски пројекат снимаће се и у Баранди као и на неколико локација у Београду, а прва клапа пашће 3. августа у граду на Ветерници, где ће филмска екипа провести прве три недеље снимања.


- Развој овог пројекта био је напоран процес и не би дошли довде да није било великог разумевања локалне самоуправе. То је био замајац, а онда је стигла и подршка Филмског центра Србије. Ми смо у средини која је умела да препозна оно што ће јој донети компаративне предности у односу на друге. Нема много градова који имају овако светлу прошлост, а задатак нас, филмских радника, је да то претворимо у нешто што ће остати и за будућа поколења – истакао је Миша Могоровић, извршни продуцент и додао да очекује да ће се у овај пројекат укључити и РТС.





- Нећемо ићи у приватне тв станице, јер сматрамо да је ово нешто што треба да се гледа на јавном сервису као природном емитеру онога што радимо, јер је реч о светлом примеру сарадње једне локалне самоуправе и државе – истакао је Могоровић.


Иницијативу за реализацију овог пројекта покренуо је пре неколико година Звонимир Шимунец, пореклом Лесковчанин, а пројекат се првобитно звао „Златно доба Лесковца“. Уз подршку града је реализована истоимена изложба, снимљен је докуметарни филм и објављена монографија. Велика подршка стигла је и из Народног музеја у Лесковцу који управо приводи крају део нове сталне поставке. Она се такође бави тим периодом, а свечано отварање биће уприличено овог месеца.


- Тај период наше историје је непресушни извор инспирације. Он нам је и подстрек да наставимо да радимо на актуелном привредном развоју, док ће уметници који ће радити на филму сачувати од заборава и целом свету представити способност, виспреност и истрајност нас Лесковчана – закључио је градоначелник Горан Цветановић.






СВЕ НА ДИЈАЛЕКТУ


Филм ће се играти на тадашњем лесковачком говору који ће ипак бити прилагођен новим генерацијама балансом између архаизама и свакодневног говора у овим крајевима.


- Инсистираћемо да тај изговор буде аутентичан и да се избегне честа замка, па да уместо изворног лесковачког дијалекта добијемо „дорћолско-лесковачки“ - рекао је Петар Ристовски.



ИСТОРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ


Само део ликова у овом филму носиће аутентична имена, јер није постигнута сагласност свих њихових потомака. Међутим, према речима аутора, Лесковчани ће сигурно препознати многе своје индустријалце, чувене газде, и историјске догађаје.


- Изненадићемо вас детаљима до којих смо ишли, од тога како су овде стигли први чаркови за производњу гајтана, преко преласка са ужарије на текстил до развоја локалне заједнице у целини – нагласио је Ристовски.




Пратите нас и путем иОС и андроид апликације