КОМАД "Руска смрт" и млада списатељица Ирина Васковска припадају (већ) трећој генерацији савремене руске драматургије: текст студенткиње Николаја Кољаде у септембру ће се премијерно појавити у Атељеу 212, у преводу управника куће Новице Антића и копродукцији са Театром "Вук".

Причу о две сестре, које маштају о раскошној лепоти Венеције, заробљене између сиве прошлости и неизвесне будућности, поставиће на сцену Ада Лазић. У чеховљевском маниру, Нађа и Ваља живе "руску смрт" у суморној свакодневици испуњеној чежњом, све до тренутка када се у њиховим животима појављује Алексеј, а с њим и "пламичак наде да ће заустављени живот кренути напред".

- Чудно је, занимљиво и узбудљиво. Радује ме што се поново окупљамо око стола и читамо текст, што значи да живот побеђује ово чудо које нам се десило - каже Небојша Илић, уочи прве читаће пробе у фоајеу Атељеа 212. - Позориште је жилаво и неуништиво, ни куга му није могла ништа, ето, траје већ четири хиљаде година. Иначе, нова руска драма ме је освојила још од прве објављене књиге код нас, "Гвозденог века", који је уредио Јован Ћирилов.

Илић истиче да је Васковска ученица Кољаде, а да су сви они ученици Чехова и Гогоља, наслањајући се на традицију великих руских писаца. Популарни глумац играо је до сада у четири представе савремене тамошње драматургије: "Кући" Људмиле Разумовске (на трећој години глуме), "Љубав" Људмиле Петрушевске, "Клинч" Алексеја Слобовског и "Пијани" Вирипајева.

- Поштовалац сам и заљубљеник у руску литературу и волим што се у овом комаду осећа припадност тој великој књижевности. Васковска се ослања и "позива" на своје узоре - истиче Милица Михајловић. - Прича је духовита, нежна и сетна, па и трагична: неосетно те "провоза" кроз широк спектар емоција. Сестре су све продале да би отишле у Венецију, а онда схватају да их она не може покренути из чамотиње. За то морају да се изборе са собом и у себи. Препусте животу, уместо да стално стрепе и јадикују.

Исидора Минић игра у још једној драми на репертоару куће који припада овом опусу ("Пијани" Вирипајева), за коју каже да је један од њених омиљених наслова.

- "Руска смрт" има све елементе руске драматургије: тежњу за бољим животом, вечиту унутрашњу маштарију за нечим лепршавијим и безбрижнијим, а с друге стране - суровост реалности. Била сам у Русији и запањена сам колико они, без обзира на транзицију, криминал и проституцију којих има као и свуда, некако генетски и даље носе сету, романтику, потребу за лепотом и слободом. Свим оним за чим обичан човек машта у туробној свакодневици - оличеној у Венецији, лепоти мора, карневалској раскоши као симболом неког лепшег света...

ПОД ОТВОРЕНИМ НЕБОМ

ПРВО извођење биће на великој сцени, и то под "отвореним небом" (с подигнутим кровом), што је редак доживљај за публику овог театра. Сценограф је Марија Јевтић, костимограф Јелена Стокић, а ова представа биће једанаеста позоришна режија Аде Лазић.