Пензионери у најбољим годинама: Коначно ће бити решен статус балетских играча

Марина Мирковић

четвртак, 04. 06. 2020. у 11:16

Пензионери у најбољим годинама: Коначно ће бити решен статус балетских играча

Фото Н. Скендерија

После четврт века, коначно позитивни помаци у решавању проблема балетских играча. Балет препознат као сасвим особена професија, неупоредива са свим другим уметностима. Некада је граница за одлазак у пензију била 42 године

ПРВИ пут после четврт века, Закон о култури уноси известан позитивни помак у сфери која је дуго рак-рана балетске професије код нас. Тако ће од идуће сезоне коначно бити омогућено подмлађивање ансамбала, на шта се годинама чекало, због забране запошљавања у јавном сектору и чињенице да нико није могао да "пошаље" играча у пензију ни после педесете! У таквој ситуацији трпео је највише балет.

Константин Костјуков, директор Балета Народног позоришта у Београду, нашао се због тога у бизарној ситуацији да просек година мушких играча у његовом ансамблу буде 42, што је некада била граница за одлазак у пензију!

- Било би најлепше да та граница опет буде, можда не баш 41 односно 43 године као некад, него нпр. 45 година, јер су данашњи играчи виталнији, физички спремнији, а искуство јесте драгоцено у драмским ролама - каже Костјуков.

Усвојене измене и допуне Закона о култури, које успостављају основ новог модела функционисања балетске делатности, свакако дају наду, и потврђују да је балет коначно поново препознат као сасвим особена професија, управо неупоредива са свим другим уметностима.

Специфичности ове професије и те како су се поштовале и у нашој земљи, те су по угледу на руски модел, балетски уметници после Другог светског рата одлазили у пензију захваљујући стажу на сцени, а не годинама све до 1996, када је настао дисконтинуитет, а они су изгубили та права. Од тада се, деценијама, као горући проблем наметала управо старосна граница за одлазак играча у пензију, ансамбли су нам недопустиво "престарели", а закони онемогућавали њихово подмлађивање - све доскоро.

- Дужина радног века играча се не поклапа са просечним радним веком запослених у другим професијама - објашњава и Смиљана Стокић, чланица Балета Народног позоришта и председница Синдиката балетских играча. - У највећем броју случајева радна активност играча се смањује са годинама живота и због тога им се професионални радни век завршава пре стицања права за одлазак у пензију према тренутно важећим законима.

Постоје играчи који у петој деценији и даље имају завидне физичке предиспозиције, а уметничко искуство на сцени их чини врхунским у интерпретацији улога, али исто тако постоје и они који због професионалних повреда и обољења више нису у прилици да покажу свој уметнички максимум. У нашој земљи балетски играчи имају бенефицирани радни стаж и стичу право на одлазак у пензију (ако су свој радни век провели као запослени у професионалном балетском ансамблу) са 50 година, када углавном већ имају и пун радни стаж.

У будућности ће велики проблем са остваривањем права на одлазак у пензију имати генерације које због забране запошљавања у јавном сектору нису биле ангажоване на уговору о раду са бенефицираним стажом, већ на разним хонорарним уговорима, упозорава Стокићева на реалан проблем играчке делатности, али и на другу страну тог проблема - чињеницу да се играчи грчевито труде да остану у статусу запосленог и искористе своје право на рад због лошијег материјалног стандарда који их очекује као пензионере, а то подразумева и да се радна места не ослобађају за млађе генерације.

Проблем преквалификације друга је препрека на којој се спотичу бројни наши играчи, пре свега балерине које су већ од четрдесете практично на заласку каријере на сцени. Нема системских решења и модела који би, уз пуно поштовање индивидуалних жеља и капацитета, а пре свега драгоценог искуства сваке од њих, омогућили да се оно на најбољи начин искористи у сродним професијама, за шта је неопходна сарадња и са просветним институцијама.

- Професионално искуство играча по завршетку каријере је непроцењиво и може бити од велике користи на тржишту рада, а посебно у смислу унапређења делатности уметничке игре у ширем смислу - истиче Смиљана Стокић. - Системско решење модела одласка балетских уметника у пензију или њихове преквалификације на крају играчког стажа мора бити препознато у дијалогу између државе као законодавца, установа културе као послодавца и представника еснафа, а и тренутно законско решење може бити оптимално уколико не постоји злоупотреба ни са једне од наведених страна.

Директор Балета Српског народног позоришта у Новом Саду Тони Ранђеловић и сам се сећа да су, на његовим играчким почецима 1986, играчи одлазили у пензију у раним четрдесетим, и такође сматра да је ту негде природна граница - но, радује се сваком позитивном помаку, што би свакако представљала могућност да се играчи пензионишу са 50 година, уместо да их закон штити све до 65. науштрб младих колега.

Феномен: Баришњиков игра и после шездесете

- Имамо велике школе у Београду и Новом Саду, кадрови се гомилају, а годинама им је потпуно онемогућено да дођу до позиција и запослења у професионалним театрима - каже Ранђеловић, који такође муку мучи са престарелим ансамблом, а за сваки покушај његовог подмлађивања руке су му биле везане. - Балет је, кажу, уметност младих, но млад је човек и са 42 и са 45, и он и те како има шта да понуди, а не можемо сви бити ни педагози и кореографи. То је већ други сет проблема, повезан и са просветним системом и сарадњом међу институцијама.

ПЛЕСОМ ИЗБОРИЛЕ ОПСТАНАК

БАЛЕРИНЕ престижне Париске опере у белим туту хаљинама отплесале су крајем године сцене из "Лабудовог језера" пред здањем Опере, која је већ тада била на губитку од осам милиона евра због представа неодиграних током неколико недеља штрајка - а све у знак протеста против Макроновог плана да им укине бенефицирани радни стаж. У пратњи Париског симфонијског оркестра, под транспарентом "Култура је у опасности", оне су се плесом бориле за о(п)станак права која играчи Париске опере имају још од 17. века, укључујући оно на пуну пензију у 42. години, две деценије пре просечног радника.

УКИДА СЕ СТАТУС "СЕДЕЋИХ"

НОВА законска решења требало би да реше и разне пратеће проблеме - попут чињенице да управа Балета практично не зна шта ће да ради са играчима на крају активне каријере. Њима би морале бити понуђене опције за преквалификацију. Уметници који више нису у годинама, нити у форми за играње на сцени, неће више моћи да злоупотребљавају статус "седећи" у позоришту и да годинама примају плату - ни за шта.