Желе дом достојан музике: Хоће ли најзад бити решен проблем зграде ФМУ

М. МИРКОВИЋ

среда, 03. 06. 2020. у 10:43

Желе дом достојан музике: Хоће ли најзад бити решен проблем зграде ФМУ

Сале за вежбање као складишта Фото И. Маринковић

Нови план регулације Мањежа подсетио на вишедеценијски проблем неусловне зграде ФМУ. Несторовска: Значи нам активна подршка премијерке и ресорног министарства
НОВИ План детаљне регулације дела центра Београда, познатијег као Мањеж, главни урбаниста Марко Стојчић у Скупштини града издвојио је као битан јер ће решити постојећи проблем граница грађевинских парцела Факултета музичке уметности и ЈДП, те дати могућност реконструкције, односно доградње објеката. Ова прича је, са друге стране, наново у фокус ставила вишедеценијски проблем самог здања ФМУ, у потпуности неусловног, и ове високошколске институције у којој се одавно надају не адаптацији постојеће - већ коначном пресељењу у нову зграду.

- ФМУ је прворазредна институција, са врхунским уметничким али и научним кадром, катедрама које покривају огроман опсег са циљем да се настава употпуни и уметничком игром, најбољим џез одсеком у региону... Факултет из ког су се у свет отиснули еминентни уметници попут Немање Радуловића или Стефана Миленковића и многих других који блистају на престижним сценама, већ 83 године ради на месту бивше коњушнице, у Мањежу, где је "привремено" смештен - подсећа нас декан ФМУ, позната харфисткиња Љиљана Несторовска.

Након што је пропала идеја о кампусу који би објединио више уметничких факултета у Топчидеру, архитекте су предлагале да се у сличан кампус, у Блоку 20, уселе ФМУ, ФЛУ и ФПУ. Међутим, испоставило се да је и ту зграду, иако ју је ЕПС, за којег је изграђена, уступио за потребе високог школства, практично немогуће преуредити тако да задовољава потребе будућих музичара, попут постојања неопходних сала за вежбање. У међувремену, интересовање за селидбу у ово новобеоградско здање изгубили су и факултети ликовних и примењених уметности, који, за разлику од ФМУ, располажу са довољно простора за извођење наставе, те су одлучили да постојеће капацитете на Сењаку реновирају и адаптирају.

Љиљана Несторовска


Тако само Факултет музичке уметности, основан давне 1937. као прва уметничка високошколска институција у земљи, и даље о(п)стаје и функционише без адекватног простора, са расходованим инструментима, а делимично реновирање зграде, тоалета у њој, па ни овај план регулације простора не решава њихове основне проблеме.

- Много нам значи и чињеница да у кабинету премијерке и ресорном министарству, односно и Ана Брнабић и министар Шарчевић, препознају проблем и заиста активно сарађују са нама у изналажењу решења - каже Несторовска. - Надамо се, после више година готово непрестаног преговарања са институцијама власти и архитектама, и мноштва предлога од којих није било ништа, из овог или оног разлога, да ће се ускоро наћи право решење и за нас, попут оног предлога да се зграда ФМУ изгради поред будућег здања Београдске филхармоније.

Музеј српске музике

ЛИЧНО ћу се свакако заложити да ова зграда у Мањежу, када сам факултет најзад добије другу адресу, остане својеврсни музеј српске музике, јер се у њој чува велики број легата композитора и драгоцених старих инструмената, а пре свега огромна архива без које српске изворне музике готово и не би било - каже Несторовска. - Реч је о огромном броју записа на тракама, још недигитализованих, које су етномузиколози годинама сакупљали на терену. Стало нам је да се све то сачува, те да се у нашој "великој" сали, која је практично камерна по димензијама, изводе концерти те изворне музике.