ЖИВОТ је непрекидна школа, јер кад помислиш да си све научио, пашћеш на испиту. Зато се трудим да себи постављам нове изазове, да се не понављам, да радим и снимам оно што нисам никад раније. Продуценти зато баш и нису сретни са мном - казао је недавно Клинт Иствуд, једна од највећих и најдуговечнијих холивудских икона. Човек без имена, Прљави Хари, глумац, редитељ, продуцент, композитор и четвороструки оскаровац данас прославља јубиларни, 90. рођендан.

- Као дете много времена сам проводио са мојим дедом, који је тада био у својим деведесетим и сећам се да сам мислио: "Боже, који лудак би желео да живи толико дуго." А данас сам ја тај лудак - казао је Иствуд у недавном интервјуу.

Његова цела каријера је, на неки начин, пркосила нормама. У средњој школи сањао је да постане џез пијаниста и планирао музичку каријеру, али га је у једном тренутку глума повукла на своју страну иако ће касније компоновати музику за многе своје филмове. Годинама је био статиста, да би прве звездане тренутке стекао крајем педесетих као главни јунак ТВ серије Rawhide. Али, тек по гашењу ове серије уследиће сарадња са Серђом Леонеом и "доларска трилогија" која ће га уписати у историју седме уметности.

На предлог партнера из серије, Иствуд ће пристати на улогу Човека без имена и отпутовати у изоловани део Шпаније како би са тада мало познатим италијанским редитељем 1964. снимио шпагети вестерн "За шаку долара". Уследио је наставак "За долар више" и врхунац "Добар, лош, зао". Када је 1967. ова трилогија премијерно приказана у САД постала је прави хит. Човек за кога је Серђо Леоне својевремено рекао да "има само два израза лица - онај са шеширом и онај без њега" постао је нова холивудска звезда.

"Мостови округа Медисон"

Иствуд је међу првима препознао важност учешћа у продукцији, а чувени филм "Обесите га без милости" (1968) први је који је изашао из његове продуцентске куће "Малпасо". Три године касније, Клинт ће постати Прљави Хари, брутални полицијски инспектор, а овај антијунак (кога је играо у пет филмова), учврстиће његову репутацију мачо мушкарца. За разлику од "доларске трилогије", детектив Хари Калахан, осим публике придобио је и критику.

- Он држи "магнум" и пуца, ретко поставља питања. Некоме може да изгледа као добар момак, али то је само зато што су лоши момци много, много гори од њега - записао је својевремено један критичар.

"Прљави Хари"

Исте године када и "Прљави Хари", 1971, појавиће се трилер "Језа у ноћи", Иствудов редитељски деби, а од тога тренутка две каријере овог великана ићи ће паралелно. Упркос импозантној каријери први Оскар, тачније два, за режију и продукцију, добио је тек у 62. години за филм "Неопростиво".

- Напунити 90 година и бити у послу око 70 година је задивљујуће понајвише из разлога што је Иствуд последња међа класичног Холивуда у свету где су протагонисти новог Холивуда, дотрајали седамдесетогодишњаци. У сваком случају, "доларска трилогија" по страни, прави Иствуд је Прљави Хари Дона Зигела и Џона Милијуса, бескомпромисни конзервативни пандур у време еманципације црначких права и хипи револуције - оцењује, за "Новости", Александар Јанковић, професор на Факултету драмских уметности у Београду.

На снимању филма "Мистична река"

Наш саговорник додаје да је Иствуд херој отпадник који изнад себе има значку, устав, закон и Бога. Његова појавност је често тражила да залута у опсег прихватљивих негативаца попут у "Бекству из Алкатраза", "Бледоликом јахачу" (римејк "Шејна") или у кључном ревизионистичком вестерну "Неопростиво".

Иако је Клинт Иствуд као глумац постао симбол мачо мушкарца, као редитељ око 40 филмова често је био на страни снажних жена и створио неколико маестралних јунакиња, попут боксерке Меги Фицџералд у Оскаром овенчаном хиту "Девојка од милион долара".

"Свемирски каубоји"

- Иствуд је поставио суштински морални кодекс романтичног мачизма у филмовима "Бели ловац, црно срце" о Џону Хјустону или "Гран Торино". Своју сентименталну страну је представио у филмовима "Мостови округа Медисон" па чак и у "Свемирским каубојима". Међутим, истинске висове великог редитеља постигао је са два тематско-концептуална филма, "Заставе наших очева" и "Писма са Иво Џиме", релативизујући уобичајен концепт победника и поражених. На страну Оскари за два филма, Иствуд је показао да и после седамдесетог рођендана може да буде проминентан аутор. Не редитељ, него аутор. Као у филмовима "Снајпериста" или "Непобедиви". Наративна версатилност, или простим речима брљање свакако постоји као у филмовима "Други живот" или "15:17 до Париза", али то је само доказ да је Клинт Иствуд живо биће - закључује Јанковић.

"Писма са Иво Џиме"

ПОРОДИЦА - НАЈВЕЋЕ ДОСТИГНУЋЕ

У ДЕВЕТ деценија Иствудовог живота стала је цела историја седме уметности, али, уместо велике прославе, рођендан прославља у кругу најуже породице, његово осморо деце (из два брака и неколико ванбрачних веза) и партнерком Кристином Сандера.

- Моје највеће животно достигнуће је што се сва моја деца изврсно слажу и воле и седе за истим столом - каже искрено.