Нада Шаргин: Слобода је избор и није га тешко направити

Радмила Радосављевић

недеља, 31. 05. 2020. у 12:28

Нада Шаргин: Слобода је избор и није га тешко направити

Фото Жељко Јовановић

Свет некадашњих београдских идеалиста и романтичних бунтовника још постоји

МЕЛАНХОЛИЧНА комедија "Жив човек", у режији Олега Новковића и по сценарију Милене Марковић, један је од оних пројеката који су заустављени пандемијом вируса корона, па је премијера овог филма и даље у "чекаоници". Главну женску улогу, супругу главног јунака, остварила је Нада Шаргин. А пред само проглашење ванредног стања и двомесечног карантина, нашу популарну глумицу премијерно смо гледали на Фесту, у социјално-породичној драми "Отац" Срдана Голубовића. Међутим, дистрибуција овог филма, после само неколико дана приказивања у биоскопима, прекинута је због пандемије.

Време изолације, без снимања и бројних улога које има на позоришном репертоару, како на почетку разговора описује за "Новости", Нади Шаргин је брзо пролазило у читању, вежбању, шетњама, бављењу собом, кућом...

- Угађала сам својима, кувала свашта, а кад је морало да се остане више дана у кући, ишли смо у двориште зграде. Иако је ова пандемија била непријатна и у моментима страшна, задовољна сам што сам добро искористила много слободног времена - нису ме од страха појели параноја и психоза, које су понекад логична осећања, јер је у питању болест о којој не знамо много, а ни егзистенцијална паника због посла - каже једна од наших најзапосленијих глумица.

* "Отац" је прича о "малом човеку", чији се глас ретко чује у јавности, а почиње сценом у којој се мајка коју играте пали бензином у фабричком кругу пред својом децом. На који начин вам је важна ова улога, мада она у филму нема много простора?

- Важно је да се праве филмови о тим, како их ми зовемо, "малим људима", о њиховој борби и непристајању да буду баш то, "мали", а Срдан је снимио овај филм инспирисан истинитим догађајем. Тај отац у овој причи нема план, он своју борбу води органски и нема више шта да изгуби, јер га је капитализам потпуно уништио и понизио. Он је једноставан, простодушан човек који протестује, и тим својим бунтом коначно постаје видљив у друштву.

* Ово време пандемије, као превентивну меру, увело је социјалну дистанцу. Колико ми обраћамо пажњу једни на друге, да ли имамо социјалну дистанцу према људима које је нови систем згазио?

- Ми често окрећемо главу од таквих људи и правимо се да их не видимо, јер не можемо да гледамо сиромаштво које је веома понижавајуће. Неки од тих људи - као мајка коју играм, која сумануто прети у празној фабрици и спаљује се у свом очају да би постала видљива на неки начин и сами себе кажњавају, јер су сиромашни. Они, наравно, нису криви за то, али капитализам и игнорантски однос других људи према осиромашенима је такав да ће они поверовати да је кривица негде у њима самима, у њиховој неспособности да се "снађу", а не у суровости и неправедности новог система.

* Верујете ли да ћемо из свега што нам се догађало у протекла два месеца схватити важност солидарности и доброте?

- Мислим да је солидарност веома битна и да ће је бити у неким оквирима. Али исто тако мислим да се људи плаше за себе и сопствену егзистенцију. Надам се, ипак, да ће наша доброта бити онолика колика би требало да буде у овом времену, и да солидарност морамо показати.

* У филму "Жив човек" такође играте супругу главног јунака, пропалог рокера. Где је данас та рок генерација?

- Како ко. Неко и даље свира и постоји, мада су такви у мањини. Неки су умрли. Неки кроз своје животне ставове и даље живе панк и рок, као Милена Марковић, на пример. Неки су се изгубили, а неки утопили у другачије, непрепознатљиве ритмове.

* Ко је ваша јунакиња?

- То је жена којој су бендови некада посвећивали песме "Она је сунце, а сви око ње су планете, па и њена деца", то ми је Олег рекао о њој. Моја јунакиња воли себе, жилава је, безобразна и страшно осветољубива. Добијала је батине у животу и остала је иста, непроменљива, верна себи - витална, страствена, забавна и застрашујућа. Диван лик.

* Да ли је свет некадашњих београдских идеалиста и романтичних бунтовника, о којима говори овај филм, данас само део носталгије?

- Та генерација је живела под специфичним историјским притиском, усред рата, кризе и измене целокупне реалности, а била је у најбољим годинама, и тај притисак је оставио неке последице. Има ту и даље сјајних људи, и мислим да их није мало, него да им ми не дајемо на важности колико би требало. Ми смо друштво које је постало конзумеристичко, и инстант, и површно, и претерано "у свом интересу".

* "Жив човек" на духовит начин описује последњи овоземаљски дан човека који покушава да врати своју слободу. Колико се ми бавимо тим суштинским егзистенцијалним питањем шта је слобода и када је човек заиста жив?

- Неко своју слободу живи свакодневно, неко је осваја сваким даном борећи се са собом или околином, а неко изгуби себе јурећи за нечим. Али, зависи и шта је за кога слобода, шта су животна борба, успех, смисао живота. Слобода је и када волиш безусловно, када се радујеш свом зноју и напретку. Слобода је кад си задовољан на неком делу свог животног пута, зато што си ишао управо тим путем. Слобода је избор, и није га толико тешко направити, али су потребни љубав и труд без условљавања, па чак и очекивања.

* Шта је вама најузбудљивије у тој емотивној драми о усамљености, о уметности и духу Београда, у причи која нас опомиње да "живот пролази док правимо планове за живот"?

- Веома је узбудљиво, рецимо, сећање на стварање тог филма. Атмосфера у којој смо радили, неки супер ритам, разумевање и љубав. Није било негативних људи ни у једном сектору овог филма. Лепо и поштено се радило. Било је и забавно, Никола Ђуричко игра главног јунака, мог мужа. То како се ради, и какви су људи окупљени на неком пројекту, постало ми је и најбитније у послу.


ВЕРА И СТРАСТВЕНОСТ

*A Од првих позоришних и филмских улога пратиле су вас награде и сјајне критике, а и данас сте у самом врху уметности глуме. Какав је ваш однос према успеху?

- За мене су важни труд, марљивост, дисциплина, вера, страственост. Начин на који делате, али и учење кроз све то, првенствено како да се заштитите од себе и од других. Да ојачате, и себе и свој дар, а да не вређате, не омаловажавате, и да не газите преко других.

СВИ ПУТЕВИ ЉУБАВИ

*A У монтажи се ових дана завршава филм "Келти" редитељке Милице Томовић, у ком играте лезбијку која има љубавне проблеме. Какво је за вас било то искуство?

- То је прича о односу супружника, људи у стрејт и геј везама, о љубави, пријатељству, деци... Зага, жена коју играм, била ми је велики изазов. Она је успешна сценографкиња, беспрекорног аутфита, и по својој пожељности је "смрт" за девојке. А свака веза и сваки однос су одређени пут, питање је одустати од њих или не. У љубавним и пријатељским везама у којима има напретка, што зависи од обе стране, стигне се далеко.