Држића воде као хрватског књижевника: Озбиљан пропуст у Народној библиотеци

Д. МАТОВИЋ

субота, 30. 05. 2020. у 14:00

Држића воде као хрватског књижевника: Озбиљан пропуст у Народној библиотеци

Фото З. Јовановић

У Народној библиотеци Србије немар или зла намера у вези са дубровачком књижевношћу. Блашковић: Реч је о техничким омашкама које су настале са распадом Југославије

КАЖУ да Срби греше на свој рачун откад их има. Такву грешку открио је писац Слободан Владушић, и то - у Народној библиотеци Србије. Док је за све институције у Србији које се научно баве историјом српске књижевности, књижевност Дубровника и српска и хрватска, неко је у НБС одлучио да буде само хрватска. Владушић се у тексту "Зашто нисам равнодушан", управо објављеном у листу "Печат", запитао зашто је у НБС "Историја Дубровачке књижевности" академика Злате Бојовић заведена као хрватска књижевност.

Да није у питању грешка, већ доследност надлежних у НБС, Владушић наводи и да је књига "Поезија Дубровника и Боке Которске у доба ренесансе, барока и просветитељства", објављена у оквиру едиције "Десет векова српске књижевности". такође означена шифром 821.163.42, што значи да припада - хрватској књижевности.

- Наведени примери показују у ком правцу се ствари крећу када људи пристану да буду равнодушни према судбини националне књижевности - написао је Владушић. - Равнодушност тада води ка осећању културне инфериорности, а самим тим и мирења са свим облицима националног понижења, који се тада прихватају као нешто нормално и заслужено. После тога, наравно, следи одрицање од идентитета који више не може да се брани, јер је из њега избрисана свака вредност.

Ово, нажалост, нису усамљени примери. Од распада Југославије није пронађено системско решење како ће се каталогизовати књиге. Тада су промењене ознаке за језик, па су све ћириличке књиге заведене под српски језик, а латиничке књиге под хрватски.

Изгледа да је дошло време да се овај системски проблем реши. Професор др Александар Јовановић, члан Управног одбора НБС, упутио је допис овом телу о погрешном каталогизирању књига.

- То је наслеђен проблем - каже, за "Новости", проф. др Вељко Брборић, председник УО НБС. - Замолили смо стручне службе Библиотеке да виде како то може да се реши. Очито је да има пропуста, али мораћемо да нађемо начин да се све реши на ваљан начин. Стручњаци ће рећи да ли је за то потребно месец дана, пола године, годину. Недопустиво је да се настави са погрешном каталогизацијом књига. Не смемо да жмуримо пред овим проблемом, који није присутан само у Народној библиотеци. Некоме се учинило у једном тренутку као најбоље решење да се књиге разврстају "на леву и десну страну", али мало је то национално неодрживо.

Ласло Блашковић / Фото Танјуг

Народна библиотека, библиотеке Матице српске и САНУ оформиле су експертску групу која би током следеће недеље требало да предложи како ће се исправљати ови пропусти.

- Уверен сам да нико није имао лошу намеру, реч је о техничким омашкама које су настале с распадом Југославије и српскохрватског језика - каже Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије. - Мало сам се позабавио овим проблемом. "Маска", прво дело Милоша Црњанског, објављена је 1918. у Ријеци на латиници, а "Лелек себра" Тина Ујевића у Београду. Само злонамеран човек би могао због некакве ознаке библиотекара да каже да је Црњански хрватски писац, а Ујевић српски. Страшно је кад се националистичке страсти преламају на библиотекарским ознакама које само служе да би се књига лакше пронашла у библиотеци. Како ћемо каталогизирати књиге Мирка Ковача кад је и сам говорио да је писао и на српском, хрватском, црногорском и бошњачком језику. Уверен сам да ће нам због таквих писаца недостајати бројева.

Вељко Брборић / Фото Танјуг

САМИ СЕБЕ САПЛИЋЕМО

ОБЈАВЉИВАЊЕ дела Марина Држића у едицији "Десет векова српске књижевности" недавно је изазвало бес хрватске јавности и покренуло нови талас пребројавања крвних зрнаца старих књижевника. Кад Хрвати поново нападају Србе да им "отимају" историју и културу, ми погрешном каталогизацијом књига још једном сами себе саплићемо.





Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (9)

Zoran S.

30.05.2020. 14:17

Zasluge za takve i slične rabote pripadaju komunističko-ustaškoj bratiji. Sve što na bilo koji način šteti interesima srpskog naroda, njihova je radost.

Reaktor

30.05.2020. 14:23

Gluposti. Čemu podele i otimanja kad govorimo istim jezikom? Sve je to naše. Ne prihvatam podele nametnute od strane kriminalizovanih političara. Dovode et impera.

Жива Н. Суботички

30.05.2020. 14:27

Више је него очигледно да у Београду делује хрватско/црногорски лоби који се запатио још 1945. Почело је од критике свега српског па су тако Хрвати учили да су жртве велико српске хегемоније а Црногорци да су окупир. 1918. г. Нико од њих не рече да су море добили од крљ. Александра 1918. који је источну обалу Јадрана унео у Југославију и да наикда пре тога нису били на мору. На жалост ни наши марксистички историчари ништа не чине да се то питање стави на дневни ред - како се то Италија спрема.

Миле О.

30.05.2020. 15:55

Марин Држић је Србин Српског порекла ми његове бивше комшије знамо.

S JUGA

30.05.2020. 18:23

Cim nitko iz Hrvatske na ove provokacije iz Srbije ne odgovara dovoljno je. Inace na slici je Ivan Gundulic.

S JUGA

30.05.2020. 18:30

Nije nikakav propust. Kada su hrvatski, renesansni pisci djelovali u.Srbiji nije ni bilo neke pismenosti ni knjizevnosti u to doba. Inace Marin je "tipicno srednjovjekovno srpsko ime". Malo Morgen.

Danuta

01.06.2020. 00:36

@S JUGA - Moj dobar drug se zovr Marin. Po svom dedi. Srbin iz Hercegovine. Jeste staro srpsko ime.