Корона избрусила рукописе

Драгана Матовић

петак, 29. 05. 2020. у 15:56

Корона избрусила рукописе

Матија Бећковић Фото З. Јовановић

Време изолације домаћи књижевници искористили за стварање и сређивање старих текстова

ДУШКО Радовић је рекао да треба бити обазрив са слободним временом и да оно није за сваког, јер "слободан човек увек је у искушењу да мисли, а ко пет дана није мислио, можете мислити шта тај може смислити, када једном почне да мисли". Радовић се забринуо због једног викенда, а многи су током ванредног стања "слободно" време мерили недељама. Самоћа је основни предуслов не само за размишљње, већ и за писање. Друштвено дистанцирање многи наши писци су искористили за стварање, док друге принудна самоћа није инспирисала, тако да, како кажу, нису написали ни слова.

- Кад човек мало боље размисли, испоставља се да су највећа дела настала у разним облицима карантина - каже песник Матија Бећковић. - Данте је певао у изгнанству, Сервантес писао у затвору, Достојевски у прогонству, Милош Црњански у емиграцији, Иво Андрић под окупацијом. Тај списак нема краја и можда није случајно да се писци у тим ванредним околностима враћају себи и вечним питањима о смислу живота. Тако је и сада. Тек под короном смо се сетили свих тих примера, и верујем да ће из свега тога да се појаве књиге које су људи писали на миру, ослобођени свих ефемерних обавеза.

Током ванредног стања Бећковићу се указала прилика да напише оно што је мислио да мора кад-тад да стави на папир.

- Као да нисам имао времена да све што сам хтео постигнем - признаје нам. - Кажу да време најбрже пролази људима на вечитој робији и да је то одговор на питање како то они могу да издрже. Ове године појавиће се моја нова збирка. Портрети из доба короне. Прва књига је била плава, па црвена, а ова ће бити бела. Као наша застава. Издавач ће и овог пута бити "Новости".

Радован Бели Марковић

Радован Бели Марковић није писао за време ванредног стања, јер је пре тога завршио важан посао.

- На Ђурђевдан сам предао рукопис мог новог романа Српској књижевној задрузи. Изаћи ће у библиотеци "Коло", а о садржају ћемо разговарти кад дође време за то - обећао је Бели Марковић. - И овај, као и све претходне романе, писао сам руком. Обично пишем на кревету, а папире стављам на такозвани радни сто. Обичај је мој, кад завршим књигу, да те папире ставим у кесу и све бацим у контејнер.

Гојко Ђого

Песник Гојко Ђого од почетка пандемије није ништа написао. Сређивао је старе текстове.

- Надам се да ћу ових дана ту књижицу спремити за штампу - каже Ђого. - То су углавном есеји, беседе, разговори. Слично књижици "Пут уз пут" коју сам пре три године објавио у Српској књижевној задрузи. У њој ће бити и текстови писани у протеклих десет година које нисам објавио, као и неки моји интервјуи.

И поред тог што је много радио у издавачкој кући "Одбрана", на чијем је челу, писац Мирослав Тохољ успео је да заврши књигу краћих прича.

- Нисам писао о вирусу корона, мада се кроз приче провлаче неки детаљи који су пратили пандемију, рецимо начин ношења маски - открива писац. - Важно је да сам завршио књигу, а да ли ће изаћи ове или следеће године није важно.

Љубица Арсић

Књижевница Љубица Арсић током ванредног стања као професорка књижевности била је све време у контакту са ученицима, а припремала је антологију прича о путовањима, под радним насловом "Жудња за путовањем". У стварању необичне књиге о путовању у времену потпуног некретања и изолације, што јој већ с почетка даје печат изузетног уметничког документа, учествују наши најзначајнији писци са до сада необјављеним причама. Књижевница се и сама латила пера и написала причу инспирисану Бориславом Пекићем за антологију коју ће поводом деведесет година од рођења великог писца објавити "Лагуна".

- Књига представља омаж Пекићу, а писце су окупили издавач и Вуле Журић - каже Љубица Арсић. - Неколико писаца је инспирисано Пекићевим "Беснилом", а ја сам причом коју много волим, "Успење и суноврат Икара Губелкијана". Пекић је главни јунак моје приче која је инспирисана "летећим Јерменином", прваком у уметничком клизању у доба фашизма. Смишљала сам друге своје књиге, али се нисам упустила да озбиљно пишем.

Књига посвећена омиљеном писцу из "доба короне" изаћи ће почетком јула, открио нам је Вуле Журић. Осим што је приређивао антологију о Пекићу, Журић је и сам написао причу о њему.

- Тек сам почео да пишем нови роман, неће изаћи пре следеће године - каже Журић, који је током ванредног стања учествовао у разним акцијама онлајн читања.

Слободан Владушић

Време ванредног стања Слободан Владушић искористио је за писање четвртог романа.

- Када кажем писање, не мислим наравно само на рад са тастатуром, већ и на истраживање по интернету и читање грађе коју сам прикупио - објашњава Владушић. - И морам да признам да сам уживао. Чињеница да је ванредно стање по дефиницији нешто супротно од обичног стања, у великој мери је смањила мој радијус кретања, путовања и текућих обавеза, па сам тако могао да будем много ближи рукопису романа, као и теми о којој пишем.

Владушић је приметио да у свакодневном животу тешко да може да постигне такву блискост са текстом на коме ради:

- После овог искуства, близу сам одлуке да изменим неке животне рутине које сам до сада сматрао непромењивим. Иако, наравно, имам пуно разумевање за већину људи којима ванредно стање није пријало, и не бих желео да се оно понови, мени је заиста послужило да неке ствари сагледам из другачије перспективе: од текста који пишем, па до начина на који трошим живот. То је ваљда највише што сам лично могао да добијем из неколико недеља варедног стања које су сада, ипак срећом, иза нас.

Владан Матијевић

Слобода говора

БАШ кад је заведено ванредно стање, писац Владан Матијевић је послао рукопис новог романа "Лагуни".

- Изаћи ће на лето - открива Матијевић. - Наслов романа је "Слобода говора", а тема је новинарство у последњих тридесет година. Покушао сам да прикажем колико је тешко данас се бавити овим занимањем.

Вајбер-роман

Мирјана Ђурђевић је са колегиницом, која из, како каже, објективних разлога жели да остане анонимна, писала вајбер епистоларни роман "Why Women Kill - српска прича". Роман је смештен у период од "закључавања" јунака у стан до њиховог изласка. Паралелно су радиле и на сценарију за серију, а још није извесно колико ће сезона она имати. Горан Скробоња је имао пуне руке посла. Преводио је биографију Џенис Џоплин и припремао се да настави да пише роман који ради заједно са Иваном Нешићем. Дејан Стојиљковић је управо завршио кратки роман "Дукат за лађара", који је директни наставак "Олујног бедема".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације