НИКАДА није имао потребу да ласка. Био је бескомпромисан, строг, жесток. Није попуштао ни у чему, поготово не у литератури. Али био је и изузетно духовит. Бриљантан у приповедању, мајстор приче. Његове реченице - певају.

О Добрилу Ненадићу (1940-2019), који нас је напустио минулог августа, овако говори вајар и његов пријатељ Велимир Веља Каравелић, који је недавно надлежнима у Ариљу предложио да се популарном писцу подигне споменик у родном месту, у коме је умро и где је сахрањен.

- Имао сам част да будем ангажован да му направим спомен-обележје за гробље - прича, за "Новости", Каравелић, који је недавно тим поводом боравио у Ариљу. - Идеја ми је била да му направим једну стилизовану књигу и на њој испишем његове мудрости и неке од биографских података, али и спроведем везу са традиционалним надгробним споменицима овог краја, па и везу са једним од његових предака који се бавио каменорезачким послом.

Своју идеју о обележју у јавном простору, у славу писца чијих је 20 књига штампано у 300.000 примерака (од чега половина тиража припада славном "Доротеју"), Каравелић је поделио са Добриловом супругом Петканом, тамошњим људима из света културе, али и представницима Културног центра Ариље.

ЉУДИ ОД КИШЕ МЕНИ је посебно драга његова књига "Киша", у којој је дочарао атмосферу маглуштине, бескрајне влаге у којој пребивају ти локални ликови, као неке сподобе, које је он тако верно оживео - открива саговорник. - Док сам читао "Кишу" имао сам утисак да су ми ципеле мокре и да те људе гледам. И сада када прођем Ариљем препознајем их, као и све те кафане којима је намерно изменио називе, па су постале "Пролеће", "Коњопој"...

- Не знам колико ће то заживети, с обзиром на то да у малим срединама понекад немају слуха за своје истинске величине - наставља саговорник. - Ипак, изашао сам са тим предлогом и рад сам да се укључим у реализацију, с обзиром на то да ми је специјалност фигура. Посебно јер је реч о мени драгом, великом Добрилу, који је био не само један од најзначајнијих савремених српских писаца, већ и један од најчитанијих. И лично ме је задужио пишући о мом вајарском раду. Његов текст за један каталог је нешто најбоље што је икада ико написао о мени, па сам дужан да са пуном пажњом чувам успомену на њега.

Између осталих веза ова два уметника, прича нам Каравелић, јесте и та што је Ненадић био председник комисије која је бирала скулптуру за споменик посвећен малини. На том конкурсу победио је управо наш саговорник. За овог вајара постоје три веома важна аспекта Ненадићевог живота:

- Он је био искрени, аутохтони стваралац из Ариља, одакле је пројектовао једну велику уметност, успео да је наметне, а да се сам није наметао, поготово не вештачки, нити политички. Његов продор на српску књижевну сцену био би можда жешћи да је био у Београду, али је он изабрао тежи пут. Као агроном, чега се никада није стидео, већ наглашавао тај део своје биографије, од малине је направио светски бренд. Радио је много да се афирмише ова култура, чији је епицентар Ариље. И на крају, створио је снажну литературу, двадесетак великиких књига, од којих је "Доротеј" послужио као књижевни предложак за одличан филм - закључује Веља Каравелић.

Велимир Веља Каравелић у свом атељеу Фото Н. Скендерија


СЛОВО О МАЈСТОРУ И УМЕТНИКУ

- УМЕТНИКА је сијасет, правих премало, а лажних превише јер у аламуњама, тупаџијама, фолирантима и шпицловима, свет никада није оскудевао. Мало је мирних и прибраних људи који у тишини и осами стрпљиво мајсторишу, час каљави од глине као грнчари, час бели од камене прашине као воденичари од паспаља. Крвопилан је то рад... - записао је својевремено Добрило Ненадић у тексту који је насловио "Велимир Каравелић мајстор и уметник".