Иако је и један од најчувенијих светских музеја, њујоршки Гугенхајм, због пандемије затворио врата за посетиоце, плодови најновије, дуго уговаране поставке "Село. Будућност" ипак стижу до Њујорчана, али не оних гладних уметности, већ оних за које је борба за живот свакодневна уметност.


Врата свих музеја у Њујорку затворена су и недељама нико не може да посети ни мумије у Метрополитену, ни да ужива у Музеју модерних уметности МоМа док га чари чувене Ван Гогове "Звездане ноћи" не опију, али може да застане испред Гугенхајма и диви се раскошним биљкама и плодовима беспрекорно узгајаног чери парадајза, као и једном зеленом, најмодернијем трактору те врсте "ТТВ Ратнику" који кошта 300. 000 долара.


Изложбени простор у архитектонском чуду Френка Лојда Рајта, недељама је пуст, у њему се шетају само "духови", пчеле и обезбеђење, као и један човек који брине о том парадајзу - Давид Литвин из Израела, специјалиста за ратарство у затвореном простору.


Његове биљке "експонати" део су гостујуће изложбе, током које је млади Израелац до краја августа требало да узгаја парадајз и тиме покаже будућност пољопривреде.


Музеј је затворен 13. марта, али упркос томе Литвин свакодневно обилази биљке јер, како каже, ако узгајате парадајз на по много чему чувеној Петој авенијвенији, коју због бројних музеја зову и "Музејска миља", желите и морате да имате најсавршеније плодове, места за грешке нема.


Парадајз, како пише Њијорк Тајмс, смештен у нечему попут "контејнера за траснпорт радиоактивног материајла", окупан је пинк неонским светлом која се уклапа у боју слонове кости на фасади, а већ у смурак разлива по тротоару.


Био је део изложбе само три недеље пре него што се град повукао у себе.


Али парадајз и поред свега тога и даље расте, а Давид сваког уторка, најмање 50 килограма или 3. 000 плодова черија донира за Цитy Харвест, непрофитну организацију сличну банкама хране.


Осим Гугенхајма, како подсећа Њујорк Тајмс, и други музеји су такође пронашли начин да помогну угроженим људима током пандемије.


Неколико блокова јужно од Гугенхајма, кафић Сабарски при Ноје Галери, у којој је изложена колекција аустријске и немачке уметности 20. века, као и дела Клеа, Кандинског ... шаље гулаш, кобасице и штрудле особљу оближње Маунт Синај болнице.


И Музеј у Бруклину своју кухињу је отворио за компанију која старима и здравственим радницима шаље скоро 40. 000 оброка недељно.


Слично је урадио и Музеј Перез у Мајамију, који се удружио се кулинарском гурпом како би угроженима у Јужној Флориди пружио хиљаде оброка дневно.


Парадајз је потребно опрашивати, због чега Давид у Гугенхајму има и две мале кошнице. То су посебно дизајниране картонске кутије са малим вратима која се отварају и затварају на тајмер. На тај начин пчелама може да ограничи "радно време" на јутро, тако да када дође у музеј не мора да брине што простор дели са 100 потенцијанло "опасних" колега.


Литвин, иначе, у Тел Авиву ради на фарми која има 80 хектара, у компанији која узгаја органске производе.


Контролисано окружење омогућава бербу током целе године.


Технологија коју користи на Петој авенији иста је као и у Израелу - контролише температуру, влажност и количину "дневног" светла које парадајз добија. Боја светлости, као пише Њујорк Тајмс максимализује енергетску ефикасност, јер биљке апсорбују само одређену боју из спектра.


Захваљући томе, иако су узгајани на "дијети" без сунчеве светлости и кишнице, парадајз има укус и мирис попут оних најбољих и најсочнијих, убраних на селу у сред лета - а то је ипак уметност.


Излозба укљуцује и робота у облику паука за сакупљање плодова, Стаљинове планове да пошуми више од пет и по милиона хектара и преглед климатских промена на примеру сибирског пермафроста који емитује метан и споре антракса.