ПОСЛЕ Братиславе, Пуле, Скопља, Требиња, и београдска публика има прилику да се упозна са колекцијом која се деценијама стварала у Галерији 73. Овај уметнички кутак на Чукарици успео је да следећи главне токове збивања у ликовној уметности у другој половини 20. и првим деценијама 21. века надвиси локални значај. Избор из збирке, за изложбу "Ефемерност", која је у току, настао је по ауторском концепту Ђорђа Кадијевића, историчара уметности и једног од оснивача галерије...

О његовом значају за развој ове културне институције, садашња председница Уметничког савета, историчарка уметности и вишегодишњи виши музејски саветник Народног музеја Љубица Миљковић, каже:

- Као изузетно образован и обавештен историчар уметности, ликовни критичар и ренесансно свестран уметник и човек, одмах је схватио потребу да Галерија '73 не буде само излагачки простор него и најбољи сведок свог позитивног трајања. То је одредило концепцију збирке која је важна због ликовних, документарних, социолошких, културолошких, локално самоуправних и универзалних вредности. Искрено верујем да она антиципира Музеј Чукарице, који би окупио све што се односи на настанак, развој и домете ове историјом, људима, догађајима и садржајима богате општине која би тако могла да прикаже своје најлепше лице.

Према мишљењу саговорнице, чак ни збирке наших најугледнијих и најбогатијих музеја не могу да пруже потпуни увид у све што се дешава у српској савременој уметности, па зато скромна збирка Галерије '73 тек наговештава неке појаве:

- Избор који је представљен открива профил збирке и подсећа на уметнике који су ту излагали. Уједно, показује отвореност чланова уметничких савета за различите поетике, покрете, правце и трендове. Он упућује у озбиљан вишедеценијски рад Галерије '73. На крају, али не и по важности, потврђује колико су за успешан рад институције битни разумевање финасијера, у овом случају општине Чукарица, и посвећеност и ентузијазам запослених.

Рад Ђурђе Сивачки


Гостовања збирке у Словачкој, Хрватској и Македонији почетак су многоструко корисне међународне сарадње, истиче Љубица Миљковић, која сматра да уметност не признаје границе и, по правилу, вреди тек када појединачно дигне до општечовечанског:


Љубица Миљковић


- Исто важи и за установе. Галерија '73 је општинска, али се труди да ради као и свака слична градска или републичка, код нас у центру Београда, али и некој од метропола у свету. Она доказује да уметност Србије повезује народе и зрачи у другим просторима, а широко отвара наша врата иностраној уметности. За ову врсту сарадње најзаслужнија је Мирела Пудар, неуморна директорка која не признаје него решава проблеме, лако превазилази препреке, успоставља контакте, цени искуство сарадника и тражи нове могућности - каже председница Уметничког савета Галерије 73.

Рад Ђилета Марковића


СВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ АУТОРА

ЗА збирку Галерије `73 дела су откупљивана на конкурсима, или су их уметници поклањали. У избору који ће пред публиком бити до 28. маја су радови наших савременика, међу којима су професори и аутори старије и средње генерације, попут Јована И. Ракиџића, Ратка Вулановића, Љиљане Бурсаћ, Љиљане Стојановић, Душана Б. Марковића, Мире Маодуш, Ђилета Марковића, Саве Рупића и Владе Ранчића, али и дела млађих уметника - Миле Гвардиол, Ђурђе Сивачки, Жељка Виторовића, Сузане Вуловић, Немање Мате Ђорђевића и многих других.