Током пандемије схватили смо колико је здравље крхко и како неочекивана болест, која масовно доводи до колапса респираторног система милиона људи, може да угрози опстанак људске врсте за коју смо погрешно веровали да суверено влада планетом.

У знак сећања на жртве вируса корона, град Београд ће у једном од паркова направити спомен-шуму. Симболизујући плућа града, у плану је да буде посађено онолико стабала колико је жртава вируса у Србији.

 Овој охрабрујућој иницијативи придружила се вест да су букове шуме националних паркова Фрушка гора, Тара и Копаоник номиноване за добра светске природне баштине Унеска. Побољшању односа према градским шумама и парковима доприноси нови План детаљне регулације зелених површина Београда по којем ће учешће градског зеленила на простору града до 2025. бити повећано са постојећих 15 на 25 процената, што ће престоницу учинити богатијом за 8.000 хектара шума и јавних зелених површина.

Имајући у виду претходне податке, изненађује недавно уништење централне зелене површине стамбеног насеља Браће Јерковић, у непосредној околини Цркве Светог Јована Владимира, ради изградње тржног центра немачког глобалног ланца супермаркета "Лидл". Уместо чувања последње шуме - блага природе и јединственог еко-система који обезбеђује квалитетну животну микроклиму, запањени становници насеља суочени су са градњом шопинг-центра, паркинга, асфалтирањем. Ненајављено, грађани су стављени пред свршени чин преко ноћи, усред ванредног стања због којег нису могли да реагују. Без обзира на услове очувања природне средине дефинисане у Закону о заштити природе, садржајнијег од многих европских, шума је посечена у пролеће када је то неприхватљиво, чиме су уништена птичја легла и буквално сатрто све живо у њој.

Илегална сеча најчешће је кривично дело против животне средине, због чега у Србији годишње нестану хиљаде хектара шуме. А "легална сеча" је често префињен случај уништавања природе. Вредна стабла посечена су на Кошутњаку, Калемегдану, уништена је столетна шума излетишта Гибавац у Сурчину. Још увек се сећамо неуспелог покушаја грађана да сачувају столетне платане на Булевару краља Александра, али и упорних самоорганизованих грађана који су успели да заштите чувени Пети паркић од најављене градње и натерали инвеститора да на Шумицама посечена стабла замени другим.

Парадоксално, једини који данас стоје на линији одбране нашег еколошког наслеђа су самоорганизовани становници. Уместо државе која спровођењем закона треба да обезбеди здраву животну средину, неформалне групе грађана су последња преостала, недовољно снажна баријера против неразумних "ампутација плућа града" од насилних инвеститора. А они који показују друштвену неодговорност градећи на зеленим површинама противно вољи грађана, не заслужују њихово поверење.