У ЛУКСУЗНОЈ опреми, са кожним корицама и украсним оковима, вињетама и иницијалима по угледу на средњовековне калиграфе, позлатом и више од 400 илустрација, најзначајнији споменик српске државотворности - Законик цара Стефана Душана, штампан је у ексклузивних, библиографских 450 примерака, а чија ће цена тек бити објављена. За ово издање "Младинске књиге", превод на наш савремени језик Призренског преписа чувеног правног акта, чији оригинал није сачуван сачинио је редовни професор Одељења за историју Филозофског факултета БУ - Ђорђе Бубало.

- Душанов законик писан је народним, а не књижевним језиком високог стила, ипак се у синтакси, морфологији и лексици у толикој мери разликује од данашњег говорног и књижевног српског језика да би га већина савремених читалаца слабо или погрешно разумела - објашњава, за "Новости", професор Бубало. - Овај превод има двоструки циљ - да текст писан старим српским језиком учини у што већој мери разумљивим савременом читаоцу и да истовремено један стручан правни текст, који одражава сасвим другачију реалност средњовековног друштва, приближи неупућенима.

СПАСОВДАН ДУШАНОВ законик донет је на Спасовдан, који је 1349. године пао на 21. мај. Међутим, сутрашњи дан се, како нам објашњава професор Бубало, не може сматрати јубилејем, јер је Спасовдан покретни празник. Његово доношење је прикладније везати за овај црквени празник, који ове године пада 28. маја.

Зато је, наставља наш саговорник, било потребно прилагодити средњовековну реченицу правилима савремене српске реченице, а при томе речи и техничке термине који су нестали из језика, изобичајили се, променили значење или се ограничили на локалне говоре заменити данашњим речима и изразима:

- Највећи је изазов био превести средњовековне техничке термине којима се не може наћи еквивалент у лексици савременог српског језика, то јест који се не могу превести по начелу "реч за реч". Они су морали бити превођени описно или речима које им по значењу приближно одговарају, често и уз кратка објашњења у заградама.

У настојању да се реконструише текст Законика, по језику, структури и обиму најближи изгубљеном оригиналу, неопходна је сарадња историчара, филолога и историчара права, додаје професор Бубало:

- Истраживачима стоје на располагању преписи који су настајали у распону од 14. до средине 19. века, а чињеница да се готово све то време Законик употребљавао одразила се и на његову садржину и језик, јер се морао прилагођавати променама друштвених и политичких околности. Међу тим преписима истраживач мора препознати и издвојити касније слојеве да би идентификовао оне правне прописе или њихове верзије који потичу из времена цара Душана.

Наш саговорник истиче да је то могуће анализом језика и поређењем прописа са познатим чињеницама о друштву, држави и правном поретку Душановог времена:

- Иако потиче из 16. века и није у целини сачуван, за Призренски препис се управо на основу наведених мерила може рећи да је у највећој мери сачувао структуру и језички израз изгубљеног оригинала. Свако издање и превод Законика, па и овај, укључује и оне чланове којих нема у Призренском, на основу других преписа. То разуме се, не значи, да су сви сачувани чланови, а има их укупно 201 према савременој научној нумерацији, били у саставу првобитне верзије Законика.

Професор Бубало аутор је и дела књиге посвећеног самом цару Стефану Душану, његовом животу, од детињства, преко устоличења, владавине до доношења Законика, чију судбину такође прати кроз векове, са посебним освртом на Призренски препис.

- Цар Душан, као врховни законодавац и судија, доношењем праведних закона који су почивали на православној вери настојао је да обезбеди Српском царству благостање, побожан живот и пут ка спасењу стаду које му је поверено - сматра професор Бубало. - Законодавац је, штавише, промовисао узвишено правно начело о предности закона над царевом вољом.

У Душановом законику највише су биле заступљене одредбе из државног, кривичног и процесног права, а законодавац је бирао прописе који су имали актуелност у тренутку доношења и оне на којима је почивало уређење државе и друштва, закључује Ђорђе Бубало, уз напомену да је и ова књига настојање да се очува и негује свест о континуитету правне и државотворне културе српског народа.


СВАКИ ПРИМЕРАК УНИКАТАН

ПО угледу на средњовековна издања, за ово је примењени уметник Божидар Боле Милорадовић осмислио је и нацртао 201 иницијал, многобројне вињете и ручно исписао ћириличка слова, која су потом скенирана да би њима био штампан текст. Под његовим менторством, графичка решења урадила је Маја Кесар. Сваки примерак књиге је уникатан и израђен у четири различите радионице: у једној је штампан, у другој је стављана златна фолија, у трећој су монтирани окови и ручно рађене корице, а у четвртој је израђен гравирани дрвени сталак.