Исцрпљен медијским бомбардовањем информацијама о пандемији, препустио сам се читању. Одабрао сам књигу "Забављајмо се до смрти" Нила Постмана. У њој аутор упозорава да је од Орвелове новеле "1984", у којој држава контролише грађане, много страшнији Хакслијев "Врли нови свет", где је јавна свест потиснута зависношћу од забаве. Постман тврди да су телевизијске вести забавни програм, у ствари рекламе и "фризиране приче", због чега се не смеју схватити озбиљно.

"Истина или неистинитост тврдњи оглашавача једноставно није проблем", пише, "јер не постављају се никакве тврдње, осим оних које гледалац пројицира или закључи из емисије".

Пошто се комерцијални медији програмирају на основу рејтинга, њихов садржај је одређен комерцијалним ефектом, а не критичком оштрином. Зато, јавни медији не пружају услове за искрено интелектуално учешће и рационалну аргументацију. Али, људи су упали у замку "забављања до смрти".

У својој књизи Постман тврди да је политика ушла у сферу забаве. Никога не интересује програм политичара, а његов рејтинг мери се временом које му пружају медији. Овај феномен видели смо на делу у Украјини, где је политичке промене изнео познати боксер, а на место председника дошао популарни комичар. Уплив забаве у политици имамо и у Србији, где познати глумац под медијским псеудонимом Серж Трифо уноси у политичку сцену дозу комедије. Да ли је забава присутна и у уметности?


Пажњу ми је привукла вест да је после дугогодишњег робијања пуштен Кристијан Голубовић, познато име српског подземља, а одмах по изласку позван је да за шестомесечни износ од вртоглавих 150.000 евра учествује у ријалитију "Задруга". Голубовић је све познатији сликар, а медији су недавно објавили фотографију његовог новог "перформанса" где лежи на гомили новчаница од по 500 евра. Овај призор неке је чак подсетио на представу "Балкански барок" Марине Абрамовић на Венецијанском бијеналу 1997, где уметница лежи на гомили крвавих костију. Међутим, да ли има медијске сличности између Голубовића и Абрамовићеве?


Док Марина путем костију шаље снажне емоције, Голубовић медијима признаје "из прве руке" да је "некима мрвио кости", "тукао чекићем", а "три живота је мало да одробија сва недела". Позната по уметности фокусираној на бол, крв и "демоничком односу са публиком", Марина Абрамовић је на основу "процурилог" мејла председника Клинтонове кампање Џона Подесте све више суочена са медијским оптужбама за сатанизам, канибализам, па и употребу адренохрома, данас најскупље дроге "добијене из адреналина у крви детета које се злоставља па убије"!


Не би чудило да ускоро присуствујемо медијском заоштравању "сатанизације" чувене концептуалисткиње, упоредо са галеријским представљањем "концептуалне уметности" некадашњег робијаша, можда и на Бијеналу у Венецији? Шта било, "забављаћемо" се - до смрти.