ОБЈАВЉИВАЊЕ дела Марина Држића у едицији "Десет векова српске књижевности" коју припрема и публикује Матица српска изазвалo је бес хрватске јавности и покренулo нови талас пребројавања крвних зрнаца старих књижевника. Сабране драме творца "Дунда Мароја" објављене на ћирилици у 11. колу познате Матичине библиотеке изнервирале су хрватске теоретичаре књижевности, који сматрају да је реч о "посрбљену хрватског писца" са циљем доказивања како је и Дубровник српски град.

Уредништво едиције "Десет векова српске књижевности", међутим, тврди да се поштује правило двојне припадности, како обласних књижевности, тако и појединих писаца, из времена словенског језика. Научно објашњење, тако, гласи: посматрана као историјска категорија, дубровачка књижевност је - и хрватска и српска.

Није први пут да се Хрвати буне због едиција великана српске књижевности. Мета актуелне кампање је уредница овог издања Злата Бојовић, секретар Одељења језика и књижевности САНУ, којој се после објављивања књиге "Историја дубровачке књижевности", спочитава да је направила каријеру "својатањем хрватских писаца".

БЕЗ ПОЛИТИЗАЦИЈЕ НАУКЕ ВУКСАНОВИЋ наглашава да свака политизација науке доноси штету, али и да ће посао бити настављен према плановима.
- Придржаваћемо се начела која су објављена у свакој књизи првог кола. Нећемо се никоме мешати у склапање властитог књижевног корпуса, па у томе очекујемо равнотежу. И нећемо преко медија водити распирујућу расправу - каже Вуксановић.

Хрватска историчарка књижевности Славица Стојан Србију, па и Матицу српску, оптужује да књижевност насталу на тлу Дубровника назива дубровачком књижевношћу, "одвајајући је од хрватског бића". Разлог за то, је, како тврди, комплекс помањкања ренесансе и барока у српској културној историји.

Академик Миро Вуксановић, за "Новости", каже да се уредништво антологије држи непромењеног става о српској књижевности, који је формиран у последњих сто година:

- Када је реч о дубровачкој и бококоторској књижевности ренесансе, барока и просвећености, сматрамо их делом заједничке баштине. Поштујемо притом њихову пуну сродност са источнохерцеговачким говорима, а то значи да су изворно настале на народном штокавском, а не на чакавском и кајкавском наречју. Отуда и наше издање песништва Дубровника и Боке.

Вуксановић наводи да уредништво едиције "Десет векова српске књижевности" не прихвата разграничење дела насталих пре више векова по данашњим границама:

Марин Држић

- Погрешно је по садашњим политичким и националним атрибуцијама разврставати дубровачку и бококоторску књижевност. Оне су заједничко наслеђе старијих народних говора, односно штокавског наречја као основе савременог књижевног српског језика.


ДА ЛИ ЈЕ ТЕСЛА РОЂЕН У ХРВАТСКОЈ?

СЛОЖЕНОСТ српско-хрватских односа тема је коју је наметнуо и онлајн час из српског језика за основце у коме је као место рођења научника Николе Тесле наведена - Република Хрватска. - Дете је пратило наставу и када је дошла на ред ова лекција скренуло нам је пажњу да је учитељица рекла да је Тесла рођен у Хрватској. Ми смо њега другачије учили, говорили смо му да је наш познати научник Србин који је рођен у Лици - каже отац једног другака који се јавио нашој редакцији. Као завичај славног научника у литератури се најчешће помиње Лика, или Војна крајина као специфични појам који се везује за Аустријско царство, односно потоњу Аустроугарску. (Љ.Б.)