Филмска прича на коју Србија чека више од седам деценија: Премијера Даре из Јасеновца на јесен

Р. РАДОСАВЉЕВИЋ

24. 04. 2020. у 13:30

Филмска прича на коју Србија чека више од седам деценија: Премијера Даре из Јасеновца на јесен

"Дара из Јасеновца" Фото Промо

Нови датум приказивања дела Предрага Антонијевића о усташким злочинима. Филмска прича на коју Србија чека седамдесет пет година, изјавио редитељ
ПРЕМИЈЕРА најзначајнијег пројекта у српској кинематографији, филма "Дара из Јасеновца" редитеља Предрага Гаге Антонијевића и сценаристкиње Наташе Дракулић, због пандемије короне одложена је за 22. октобар.

Како је раније планирано, премијерна пројекција драме о страдању српске деце у доба Независне Државе Хрватске требало је да се одржи почетком маја, у данима када се обележава 75 година од пробоја последњих заробљеника из логора Јасеновац.Због неочекиваних околности, први домаћи дугометражни играни филм о стварним и трагичним догађајима у једном од најстрашнијих концентрационих логора Европе, који су оставили дубоке ожиљке у нашем народу и на овим просторима, стићи ће пред пубику шест месеци касније.

"Дара из Јасеновца" снимљена је на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша, и осврће се на период 1942. када, после усташко-немачке офанзиве на Козари, српско становништво масовно завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и дванаестогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не знају ништа, и ужас који ће преживети у логору смрти учиниће да девојчица одрасте преко ноћи. Дарина мајка и старији брат трагично завршавају, а мисија њеног живота постаје да сачува живот млађег брата у нељудским условима, где деца свакодневно умиру од болести и глади, и где их сурово убијају...


Како је Антонијевић изјавио за "Новости", најављујући овај пројекат, Јасеновац је огромна трагедија, ужасно место зла и страдања, и ово је филм који Србија чека већ седамдесет пет година.

- Историја је забележила монструозно страдање више од седамдесет хиљада деце, највише српске. О томе постоје документи. Анте Врбан, командант логора Јасеновац - Стара Градишка, признао је на суђењу да је српску децу убијао тровањем циклоном, и због тих злочина је стрељан 1948. године. Вјекослав Макс Лубурић (тумачи га Марко Јанкетић), усташки официр, заповедник Јасеновца и целог система усташких концентрационих логора, ушао је у историју по најбруталнијим злочинима, а да би избегао стрељање успео је да побегне и емигрира у Шпанију. Љубо Милош, усташки официр, осуђен је због злочина и стрељан 1948, а ту је и злогласна Нада Шакић, сестра Макса Лубурића. Ликови ових злочинаца појављују се у филму, све што постоји у сценарију заснива се на добро проученој историјској грађи и документацији - рекао је Антонијевић, наводећи да се у две сцене појављује и лик Диане Будисављевић.
Први део филма реализован је на локацији села Колут у близини Сомбора, где је за потребе снимања зграда старе циглане са управним објектом претворена у злогласни логор Јасеновац, о чему су "Новости" ексклузивно писале, а други део на локалитетима Беле Цркве. Застрашујући амбијенти смрти у којима се одвијало снимање дело су сценографа Горана Јоксимовића.

Филм су подржали Влада Републике Србије и ФЦС, продуценти су Предраг Гага Антонијевић (Dandelion Production Inc) и Макса Ћатовић ("Филм данас" д.о.о), а дистрибутер је "Мегаком филм".

Марко Јанкетић и Предраг Антонијевић

ИЗУЗЕТНО ВАЖАН ПРОЈЕКАТ

АМЕРИЧКИ експерт за Холокауст и стручни консултант на филму Мајкл Беренбаум рекао је да је овај пројекат важан како би се спознала и испричала истина о Јасеновцу.
- Овај филм је прави инструмент којим ће оживети Јасеновац, важно је да се та истина исприча аутентично. Квалитет остварења "Дара из Јасеновца" лежи у његовој суптилности и дубокој људскости. Важно је показати да се то десило људима, као и да су људима те монструозне злочине учинили управо људи, а не нека чудовишта и друга бића. Сматрам врло смелом одлуку да све то буде приказано кроз нежност и недужност прелепе девојчице, која ће изнети своју причу - истакао је Беренбаум.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

Nikola Kostić

24.04.2020. 14:59

Živ bio brate! Neka vidi svet kako kolju genocidni narod kako nas englezi krste! Neka vidi svet kako su nam klali decu! Oluju i bljesak da snimiš isto! Da svet i to vidi. Genocidni ustaški narod koji je za genocid i ratni zločin i etničko čišćenje dobio nagradu.,članstvo u EU kao i slovenci.

Pera Peric

24.04.2020. 16:03

i treba srbija decidno da odbrani istinu o jasenovcu, hrvati maksimalno uticu da okrenu istinu o jasenovcu, a toje da ni jedan srbin nije stradao tamo, nego su stradali hrvati, samo me zanima ko ih pobi onda tamo, sami sebe ubijali??? ili smo ih mi srbi ubijali u jasenovcu sto nebi bilo nista cudno da izmisle. njima je apsolutno za sve kriva srbija i srbi. idiotizam.