Дневник заблуда: Маргинализована струка

Слободан Малдини

петак, 24. 04. 2020. у 11:27

Дневник заблуда: Маргинализована струка

Изложба Србије у Венецији 2020. и 2014. / Фото лична архива

На Венецијанском бијеналу архитектуре излажу најпознатији архитекти и бирои, међутим, Србија је изузетак. Нашу националну архитектуру представљали су до сада тек свршени студенти и непрофилисани млади архитекти

Иако овогодишње Венецијанско бијенале архитектуре није отказано већ пролонгирано, због пандемије не размишљам о посети Италији. Уместо путовања, читам каталоге досадашњих излагача у Венецији. Јер, нације на бијеналима показују своје највише домете у уметности, а на основу квалитета учесника, свет вреднује културе појединих земаља. Зато се Црна Гора 2009. определила да је на Бијеналу у Венецији представи Дадо Ђурић, а 2011. и Марина Абрамовић.


Заједно са изложбом уметности, Венецијанско бијенале архитектуре има високи реноме. На овој престижној смотри излажу најпознатији архитекти и бирои, оличавајући снагу нација у архитектури. Међутим, Србија је изузетак. На досадашњим изложбама, нашу националну архитектуру представљали су тек свршени студенти и непрофилисани, непознати млади архитекти, често приказујући своје наивне студентске радове. На бијеналу 2018. Србију је представио стари рад студената Богдана Богдановића, 2016. група јуноша који "приказују проблеме младих", на изложби 2014. група двадесетогодишњака изложила је своја истраживања, а 2012. још једна група студената и тек свршених архитеката показала је "генијалну идеју" - сто дуг 22 метра. Али, да ли су млади дипломци архитектуре заиста толико генијални, или Србија нема великане архитекте-ауторе ни теме који завређују да представе нацију на светској позорници?


Архитектура је једина област уметности у Србији на коју утичу и њом руководе неархитекти. Многи чланови Академије архитектуре Србије никада нису студирали архитектуру. Иако утицајни, они немају основне појмове о архитектури, напросто зато што нису школовани за то. За разлику од светских, најзначајнија српска институција у култури Музеј савремене уметности у Београду и даље нема архитекту кустоса за савремену архитектуру. Одељење Архитектуре и градитељства Музеја науке и технике води у архитектури необразована музејска саветница - неархитекта. Док је протеклих година кроз Музеј савремене уметности у Београду прошло чак пет директора, дуже од деценије на челу Музеја примењених уметности наметнута је једна директорка, усуђујући се да лично води најзначајнију архитектонску националну и регионалну манифестацију - Салон архитектуре, председава и учествује у жиријима међународних изложби архитектуре, одлучује на комисијама за доделу награда архитектима - иако никада није студирала на архитектонском факултету!


Због тешке и дуготрајне маргинализације, српску архитектуру у свету већ деценију заступају студенти, непрофилисани и незрели архитекти, а престижна национална признања добијају странци и непризнати домаћи архитекти. Премладим и још неизграђеним архитектима највишу част представљања нације, посебно на Бијеналу у Венецији, дају недовољно компетентни али веома утицајни архитектонски игноранти који седе у нашим институцијама културе.



Коментари (1)

Samo da kukamo

24.04.2020. 13:22

jer je nasušno strukovno udruživanje i uređivanje nemoguće! Strašno je koliki su ego- triperi Srbi!