ПОСЛЕ дуге болести преселио се у последњи бољи свет Радомир Мићуновић (1940. Лозовик код Велике Плане - 2020. Београд),  аутентичан песник за све узрасте, сатиричар и ретко ведар човек и шалџија у свакој прилици и неприлици, упоран и веран пратилац књига и писаца - и писмени и усмени, диван породични човек, ретко предусретљив према писцима из расејања (нарочито је добро покривао Канаду и Аустралију), повремено је и препевавао са мањих и оближњих словенских језика, један од најбољих енигматичара, новинар и публициста, вишедеценијски члан Удружења књижевника Србије и члан Управе, шахиста и шта све не...

Био је натурализовани Пазовац - покривао је и Стару и Нову, од студија Београђанин и то најдуже новобеоградски, где је радио у листовима "Борба" и "Ехо" и борио се за књижевност, писце и породицу ...Посвећеник речи који се у књижевности јавио 1962. поезијом, аутор је више од четрдесет књига поезије за одрасле и за децу (почев од "Крилна окна", 1970, а за децу "Звездани медведи", 1976) и неколико књига из енигматике (помињемо његову трилогију као леп и аутентичан пример). Превођен је на десетак језика и присутан у најзначајнијим антологијама српске поезије у земљи и иностранству.

Посебно је драгоцено његово виђење савремене наше књижевности (да не кажемо ако не морамо, југословенске) коју му је нишки часопис Unus mundus у неколико свезака издашно преставио. Његова "Магична поља" (из 1997. и нарочито "Магична поља и коментари", подгоричко издање из 2004) остају магично огледало његовог дара и наше савремене књижевности.

Чињеница да су његове прве награде ("Печат вароши сремско-карловачке", 1968. и награда на првом Фестивалу југословенске поезије младих у Врбасу 1969) стигле још пре прве књиге, речито говоре да је Радомир песмама испредњачио испред нових и најновијих песника... Посебно је био поносан на награду Радоје Домановић (1998) за књигу "Магична поља" и награду Интернационалне академије Иво Андрић (2000) коју му је уручио његов гласовити имењак Радомир Смиљанић.

Такав је био Радомир Мићуновић "од немира до свемира", како његови "небоземни акорди" и путоказни наслови свима лепо казују.