Већа одговорност на уметницима: Како ће се додељивати признања за врхунски допринос култури

Драган Мраовић

недеља, 12. 04. 2020. у 11:38

Већа одговорност на уметницима: Како ће се додељивати признања за врхунски допринос култури

Илустрација Тошо Борковић

Нови услови и начин доделе признања за врхунски допринос националној култури. Стручни "филтер" у репрезентативним удружењима омогућиће да се предложе само они кандидати који то стварно заслужују

НОВА Уредбa о ближим условима и начину доделе признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина (ни случајно не мешати са "пензијама" што је нанело велику штету у јавности) поништила је својевремено нанету неправду уметницима, а отворила и пут ка решењу других проблема као што су питања самосталних уметника, националних институција, итд.


Уредба је рађена ("Сл. гласник РС", бр. 11/2020) на основу јавних консултација са свим репрезентативним удружењима на више округлих столова одржаних у Заводу за проучавање културног развитка Србије. Службеници министарства су практично прихватили све предлоге уметника, с тиме што су неки предлози одмах ишли даље, као Уредба, а неки морају да сачекају промену Закона о култури, делом због поштовања неких правних норми, а делом због неких ресора у Влади који имају прилично инертан став према култури. О уредби су се изјаснила надлежна министарства Владе, неке агенције и по закону надлежне организације. Сарадња Министарства културе и информисања и уметника је после дугог низа година била веома коректна.


У међувремену, десила се пандемија и све одложила. Зависно од ње, процедура доделе би се могла обавити крајем године. Министарство културе и информисања ће, чим се стекну услови, одржати састанке са репрезентативним удружењима, како би се објаснила примена Уредбе и њихове улоге у преткандидовању и створили услови за расписивање јавног позива. Одговорност репрезентативних удружења је новом уредбом повећана са циљем побољшања квалитета целог поступка доделе. Ограничени број добитника на 20 годишње, односно три по сваком сегменту културе, треба да омогући да само најзначајнији посленици културе, који су дали највећи допринос националној односно култури националних мањина, буду предложени, ради избегавања полемика или контроверзи око добитника. Удружења ће донети акте о најзначајнијим наградама и признањима, односно о критеријумима и мерилима на основу којих ће ценити онога ко удружењу поднесе пријаву, уз коју је обавеза да се достави и оцена уметничког односно стручног рада самог кандидата. Уметници који нису чланови ниједног удружења кандидоваће се преко оног удружења у које су учлањени слични уметници, а биће и оних околности које ће се вероватно појавити на тим састанцима као сугестије из уметничких кругова. Циљ је да се усагласи јасна и прецизна процедура преткандидовања у оквиру репрезентативних удружења. Овим позитивним приступом Министарства културе уметници ће учествовати у великом делу процеса избора, самим тим биће и одговорни за предлоге које дају, а на Комисији Министарства и њему самом ће бити завршни део предлога Влади Републике Србије која доноси коначну одлуку.


Број могућих добитника је до 20, према члану 8. Уредбе. Битна измена је да кандидате предлажу репрезентативна уметничка удружења и национални савети националних мањина, али да не могу, као до сада, да предложе свакога ко се пријави, без икакве претходне селекције, већ да треба да преузму на себе део одговорности за избор, односно она ће имати "преткомисије" тако да се некадашњих 400 и више кандидата годишње, сведе на 70-90 предлога који иду на Комисију Министарства. Тај стручни "филтер" у репрезентативним удружењима омогућиће да се предложе само они кандидати који то стварно заслужују. Зато треба усагласити процедуру рада тих комисија, која не може бити једнообразна, већ и специфична.


Драган Мраовић

Примера ради, награде које би се "бодовале" код књижевника, нису исте као и оне које би се бодовале код драмских уметника. Неке јесу заједничке, као Вукова награда, Награда града Београда, јер обухватају све уметности, али би се код књижевника уважавала и награда "Милан Ракић" и/или награда "Васко Попа", а код драмских уметника "Добричин прстен" и/или "Стеријина награда", већ онако како одлуче сама удружења. Постоје 34 репрезентативна удружења од којих су нека за исто подручје културе, па ће њихове комисије бити заједничке за сродне уметности. На пример, СКД и УКС ће имати заједничку комисију која ће предложити до три књижевника за Комисију министарства уз истовремену могућност укључења и националних савета националних мањина, уколико се ради о кандидату који је припадник националне мањине. Комисија, коју именује Министарство на три године уместо на једну као до сада, имаће олакшан задатак да одреди најоптималније кандидате, јер је поједностављена и прописана обавезна документација уз пријаву (кратка биографија предложеног кандидата, образложена оцена вредности доприноса у области културе и листа награда и признања из члана 3. ове Уредбе, итд.).


Биће и административних олакшања, јер ће сада Министарство прибављати нека документа као Уверење о државаљанству, Извод из МКР, итд. Број корисника признања је сада 279 у месечном нето износу од 50.000 динара, али Уредбом је извршена праведна измена која елиминише негативни ефекат инфлације, па ће убудуће бити у висини једне просечне зараде, без пореза и доприноса, у Републици Србији за месец јул претходне године, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, те би од наредног 1. јула, примера ради, тај износ био 55.042,00 динара, што значи да уметници деле судбину свих грађана Србије, јер износ може бити и виши, али и мањи. Имајући у виду да исто признање спортистима иде и на три просечна лична дохотка уз иста усклађивања, и то од 1. јануара, уметницима се може приписати само скромност.


Комисија има седам чланова, угледних и афирмисаних уметника и стручњака у култури, од којих је један представник националних савета националних мањина. Признање може стећи уметник, односно стручњак у култури, држављанин Републике Србије, који је дао врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина, под условом да је допринео и развоју културних вредности у Републици Србији односно њеној међународној афирмацији, да је добитник најзначајнијих награда и признања, сходно листи репрезентативних удружења, под условом да је уметник остварио право на пензију.


Упркос напорима Министарства културе ова ставка, која веома занима уметнике, јер њихово редовно пензионисање није чак ни извесно у нашем пензионом систему, иако њихово уметничко дело нација користи дуго и после њихове смрти, није сведена на 60 година, без обзира на редовну пензију. Тиме су неки чиниоци у Влади показали мањак афинитета према култури, јер нису се тако понели када су крајем прошле године ту ставку свели код спортиста са 40 година, без обзира на пензиони статус, на 35 година, а тиме су оставили простор за манипулације у јавности на релацији награда - пензија када је у питању култура. Зато репрезентативна удружења треба да се изборе да Влада Републике Србије измени не само ово, већ и свој целокупни став према култури.