ЗБОГ кризе изазване епидемијом новог вируса Србија је донела сет мера помоћи привреди у вредности од 5,1 милијарду евра. Вредност половине буџета намењена је подршци ликвидности приватног сектора и појединим привредним гранама. Подржане су компаније у областима где тренутно нема тражње и онима које извозе. Посебно су донете мере помоћи предузетницима, паушалцима, микро, малим и средњим предузећима. У овој групи од 900.000 људи су пекари, фризери, таксисти, кројачи, све занатлије. Из буџета је издвојено око 70 милијарди динара које ће бити исплаћене пунолетним грађанима у износу 100 евра.


У исто време кризе, држава је одлучила да додатно угрози егзистенцију најзаслужније и економски најрањивије групе грађана. Секретаријат за културу Београда обавестио је подносиоце пријава на јавни конкурс за финансирање или суфинансирање пројеката у култури да конкурс неће реализовати. Исту одлуку донела је фондација "Нови Сад 2021 - Европска престоница културе". Реаговала су удружења уметника, захтевајући хитно доношење мера подршке уметницима јер су средства у буџету за те програме већ издвојена, а ускраћивањем подршке, будућност културне сцене драматично постаје неизвесна. Али, на који начин држава финансира уметнике?


И на овогодишњем конкурсу Министарства за финансирање пројеката у култури, од кандидата су тражена већ реализована дела. Уз пријаву за суфинансирање капиталног издавачког подухвата, на пример, обавезно је достављање једног завршеног принтованог примерка и уговор о плаћеним ауторским правима. То значи да је кадидат за државна средства већ морао да финансира свој пројекат, једном речју да све заврши о сопственом трошку, па да тек потом конкурише за новац из Министарства културе. У оваквој ситуацији, евентуално добијена средства логично је да буду употребљена за штампање књиге, односно не иду уметницима већ сектору привреде - којем држава већ помаже у овој кризи. Бројни су примери злоупотреба на конкурсима у култури, а честа је појава да средства одлазе крајње некомпетентним кандидатима, редовно члановима жирија и њиховим "пословним партнерима". Али, сама држава се вишеструко обезбеђује: уколико добитник средстава не успе да реализује пројекат у текућој години, дужан је да новац врати.


У време пандемије, многе културне институције су схватиле свој друштвени значај. Самоиницијативно, музеји су отворили врата виртуелним интернет обиласцима, позоришта путем интернета емитују своје представе, појавили су се сајтови са књигама за слободно читање. А када прође пандемија, уметници ће наставити да раде у условима у којима је њихов рад обезвређен, запостављен. Али, сетимо се да је и Модиљани својим цртежима плаћао дугове у кафани, сликама станарину, а његови пријатељи су једва скупили новац да га сахране. Недавно је његова слика продата за 157,2 милиона долара.