Моња Јовић: Живимо у жанру биотрилера

М. МИРКОВИЋ

среда, 08. 04. 2020. у 16:00

Моња Јовић: Живимо у жанру биотрилера

Моња Јовић Фото А. Станковић

Сценаристкиња, уредница и списатељица о утопији и дистопији у српској књижевности, романима о вирусу убици и актуелној пандемији
МОЖЕ ли нам чињеница да смо нешто "прочитали" - свеједно да ли код Камија, Пекића или у ма ком од бројних биотрилера, на било који начин помоћи да сличну причу пребродимо - питамо Моњу Јовић, сценаристкињу, уредницу и списатељицу, чија докторска теза носи наслов "Утопија и дистопија у српској прози друге половине XX века"
.

- На неки начин, оно што се данас одиграва пред нашим очима само је један наратив избијања заразе - живимо у жанру биотрилера или романа о вирусу убици - каже Јовићева. - Кад погледамо садашњи глобални медијски наратив, све је ту: свест о опасности од глобалног саобраћаја који преноси вирус брже него икад у историји и тиме омогућава пандемију светских размера; расистички став према култури у којој се вирус појавио, у којој други и другачији људи једу шишмише и тиме изазивају преношење вируса; опсесивно бављење фигурама суперпреносиоца у различитим националним контекстима; идеја да се природа због пандемије одмара од људи и обнавља, услед чега човек у односу на природу постаје оно што је вирус у односу на човека - зараза. Оно што нам се неће допасти јесте то што је реч о жанру чији је крај увек отворен, као и у случају хорора - зараза никада није у потпуности обуздана, она наставља да вреба и угрожава. Упркос томе, увек је корисно знати у ком жанру живимо.

Веома брзо се испоставило, каже Моња, да се њена докторска теза бави мрачним пророцима међу писцима.

ЕКОЛОШКИ СТАВ ОНО што Моња Јовић издваја као посебно занимљиво је то што се у овим романима често јавља "еколошки" став према људској врсти у којој се она доживљава као вирус ког природа покушава да се реши како би се сачувала! Истовремено, код Пекића, као и код других аутора, јавља се фасцинација вирусом, он се доживљава као "најсавршеније створење у космосу" и "врхунац природне стваралачке еволуције" јер "његова биолошка организација није ништа друго него машина за производњу живота у његовом најчистијем смислу".

- Досад се ево, поред епидемије из Пекићевог "Беснила", остварио пролећни снег Ериха Коша, и да вам кажем одмах: биће лоше не престане ли да пада. У Кошевом роману "Снег и лед" завршница се одвија у хали Београдског сајма, у врло невеселој атмосфери, у којој се људи деле на категорије прекобројних и неопходних док се припремају за ледену смрт, јер је наступило неконтролисано ледено доба. Деспотов је предвидео бомбардовање, али и хипермеморијализацију, густо сејање споменика какво видимо данас у Скопљу. Ђорђе Јовановић је описивао капитализам, свет апсолутне комодификације. То да је све роба не треба посебно елаборирати. Преостало нам је налажење лека против смрти који ће човечанство увести у радикализацију неједнакости. О томе је писао Десница. Претпоставке? Хајде да сачекамо вакцину против овог беснила, па да видимо. Чека нас, из тог репертоара, гајење клонова за сетву органа. О том је писао Ивањи. Засад за то изгледа користимо сиротињу, шта ће сиротињи органи, у свету у ком животи немају исту вредност. Остао нам је и Пекићев нуклеарни холокауст. Свако час дођемо дотле, па одустанемо. И напослетку, потпуно уништење Природе. Са тим смо пројектом одмакли. Ето зашто треба читати. И ето зашто не треба читати.

Моња објашњава да однос према претњи коју означава високозаразна и смртоносна болест открива много о друштву у коме живимо, да тема отвара природан простор за развијање судова о човековој природи и за анализу људског понашања у условима социјалних померености услед напада невидљивог непријатеља - који, за разлику од других катастрофичних сценарија, вреба изнутра, из сопственог тела.

"Зона усијања" Фото Промо

У књижевности биотрилери, или романи о вирусу убици, представљају поджанр научне фантастике; Пекићево "Беснило" је написано као полемички дијалог управо са тим жанром, коме је посвећен битан део Моњиног докторског рада.

Зачетница биотрилера је Мери Шели, која је након чувене књиге о Виктору Франкенштајну написала роман "Последњи човек" (1826) у ком описује апокалиптичну визију будућности у којој је планета похарана страшном заразом.

"Андромедин сој"

- Најпознатије нефикционално дело је бестселер Ричарда Престона "Зона усијања" (1995), трилер који се бави конкретним околностима избијања епидемије изазване вирусом еболе, и представља вероватно најпознатији популарни извор ове врсте. Према књизи је снимљена популарна мини-серија емитована током 2019. Листа књижевних и филмских дела која се баве овом темом је дугачка, и није сасвим сигурно колико је препоручљива за читање и гледање у доба пандемије. Мој фаворит је "Андромедин сој" по роману Мајла Кричтона - лепо дизајниран, апокалиптични ретро филм о зарази насталој услед ванземаљског патогена. Поред филма из 1971, постоји и истоимена мини-серија у продукцији Ридлија Скота из 2008, такође емитована прошле године - каже Јовићева.

Коментари (3)

radmila

08.04.2020. 16:33

Da li se išta na ovom svetu može da dogodi a da nije već opisano? Naša svestrana spisateljica to sjajno ilustruje.

Vojin

11.04.2020. 00:37

@Nedeljko - Nedeljko, ovim komentarom si dokazao da si magarac. Divlji ili pitomi svejedno.