ПРЕ две године архитекти - Ива Бекић, ИренаГајић, Далиа Дуканац, Стефан Ђорђевић, Снежана Златковић, Мирјана Јешић, Христина Стојановић и Петар Цигић, основали су групу "Модерни у Београду", а њихов рад "Осми километар: Анкетни конкурс", који се бави могућом будућношћу рударског Бора, средином јануара, изабран је да представља Србију на 17. Бијеналу архитектуре у Венецији.

Са експлозијом заразе вирусом корона на Апенинима, стигла је вест да се отварање традиционално мајске смотре, на којој се окупљају архитекти из целог света одлаже за 29. август. За ауторски тим, који би, ако се ништа до тада не промени, требало да представи своју поставку у павиљону Србије у Ђардинима, вест о одлагању је била уједно разочаравајућа и растерећујућа. Бијенале, како кажу, промовише критичка али позитивна истраживања и пројекте, и у условима пандемије тај карактер тренутно делује недостижно. Ипак, надају се повратку позитивног погледа на будућност, и успешној реализацији ове манифестације.

- Припреме изложбене поставке, као и целокупног садржаја истраживања, трају од јануара, а тренутно су у одређеној мери успорене ванредним стањем - каже, за "Новости", Далиа Дуканац, наводећи да упркос томе ауторски тим "Модерни у Београду", заједно са сарадницима континуирано ради на припреми садржаја, док је израда прототипа изложбене поставке тренутно доста отежана. - Том делу припремних радова приступићемо одмах по окончању мера ванредног стања.

Њихово виђење урбаног развоја Бора својеврстан је одговор на питање које је свим учесницима поставио овогодишни кустос највеће међународне архитектонске изложбе Хашим Саркис - "Како ћемо живети заједно", а драматично је актуелизовано пандемијом која потреса цео свет.

- Питање је и оригинално било усмерено ка потенцијалним глобалним кризама, што актуелна пандемија управо и јесте. Самим тим, тема Бијенала је од хипотетичког питања прешла у реалност. Поред тога, у фокус Бијенала долази и неопходност сарадње дисциплина архитектуре и урбаног планирања са различитим додирним областима попут макроекономије, геополитике, екологије и демографије у циљу производње одрживе заједнице - додаје Далиа Дуканац.

Далиа Дуканац


Оживљавање Бора, како верују аутори пројекта "Осми километар", могуће је у реалном простору, али уз разумевање и уважавање историјски нераскидиве везе производње Рударско-топионичарског басена и самог града Бора. Ова веза у контексту глобалних промена и технологија свакодневице, међутим, истичу, отвара нове могућности реинтерпретације будућности градова попут Бора. Као тиму архитеката, али и групи грађана, архитектонско-урбанистички конкурс им представља реални медиј којим би се омогућила интердисциплинарна сарадња и широк спектар професионалних ставова.

- Развој градова који су настали у периоду индустријализације у последњих неколико деценија знатно је варирао - објашњава саговорница. - На глобалном нивоу присутни су градови који су скоро у потпуности напуштени услед редундантности њихове основне производње, али и они који су били успешни у примени технолошког напретка и ревитализацији производње, па уједно и града. Који год да је исход, ова проблематика је свеприсутна и актуелна како на локалном, тако и на глобалном нивоу. Бор је свакако додатно занимљив у ширем контексту због своје радничко-активистичке историје, чији карактер можда истрајава и данас.

МЕРА ЧОВЕКА

ПИТАЊЕ хуманости архитектуре и града, то јест мере човека као основне јединице пројектовања је неисцрпна тема архитеката у теорији и пракси, став је чланова групе "Модерни у Београду":

- Међутим, архитектура је дисциплина која се понекад недовољно брзо мења како би испратила актуелне потребе савременог човека и друштва - додаје Дуканац, одговарајући на питање какви градови највише одговарају човеку нашег доба. - Архитектура је и дисциплина која подразумева континуирани експеримент у реалном времену и простору, што указује на њен аналогни карактер. Питање "одговарајуће" архитектуре данас је често одређено могућношћу избора и слободе кретања, чијој фрагилности тренутно сведочимо.