АНТОЛОГИЈСКИ филм "Давитељ против давитеља" у режији Слободана Шијана, који са Небојшом Пајкићем потписује и сценарио, сутра у 17 сати доживеће онлајн премијеру у дигитално рестаурираној верзији, на фејсбук-страници "Вип мобајл".

Ово приказивање прве надреалне хорор-трилер пародије у југословенском и српском филму, како су критичари жанровски одредили "Давитеља", резултат је сарадње "Вип мобајла" са Југословенском кинотеком и "Центар филмом", који је 1984. био продуцент овог остварења. У изузетној глумачкој екипи, поред Ташка Начића, Николе Симића, Рахеле Ферари, Соње Савић, Радмиле Савићевић, Марије Баксе, Павла Минчића, Жике Миленковића..., била је и Јелисавета Сека Саблић. Легендарна глумица, која је са Шијаном сарађивала у његовим култним остварењима "Маратонци трче почасни круг" и "Како сам систематски уништаван од идиота", у "Давитељу" је играла госпођицу Добрилу Скара.

- Сећам се овог филма са неком грижом савести, јесте да сам у њему имала малу улогу, али ми се чини да сам можда могла мало више да се унесем у то ремек-дело - каже, за "Новости", Сека Саблић. - Мислим да су сви Шијанови филмови ремек-дела, а "Давитељ" је у истој линији са њима, између осталог и због изузетних глумаца. Ташко Начић је био маестралан у лику београдског давитеља Петра Митића, а Соња Савић је имала врхунске сцене. Она је била неодољива, дивна, лепа, шармантна и надреално модерна, и то не само зато што је била млада. Обожавала сам Соњу још од филма "Шећерна водица", јер је по свом глумачком дару била сам врх врхова. Велика Рахела направила је "лудило" од лика мајке давитеља, и увек кад их гледам у овом филму помислим да сам своју Добрилу могла атрактивније да урадим. Можда је и Шијан требало да ме опомене, а можда је био и задовољан, не знам, јер о томе никада нисмо причали, али је чињеница да је урадио светски филм.

НАЧЕТЕ КЊИГЕ ДАНЕ у изолацији Сека проводи уз музику и књиге, покушавајући да задржи оптимизам.
- Не гледам много телевизију, а не волим ни снимљене представе, и углавном надокнађујем све што нисам стигла да прочитам. Имам доста "начетих" књига, читам Табукија, Амоса Оза, Гросмана, Хандкеа. Он је као неки Марсел Пруст, мораш дубоко да уђеш у његову књижевност, тражи велику концентрацију, и мало ми је тежак за ово време.

Глумица која је од улоге Кристине у "Маратонцима" направила легенду, каже да је разлика између главних и епизодних ликова у концентрацији.

- У малим улогама, у неколико минута мораш да донесеш цео психолошки профил те особе, и да се он сложи са осталим "коцкама" у филму, а ја и после тридесет шест година од снимања "Давитеља" мислим да ту нисам била опрезна, што је јако опасно. Јер, могла сам да додам још нешто "горе", нешто мало ала Рахела, и то се кајем - каже Сека, истичући да је увек волела начин на који Шијан режира, и да се с њим капирала "из цуга".

- Веома ми је драго што је сада рестауриран и "Давитељ", јер је тај пројекат дигитализације један од кључних за нашу кинематографију. "Маратонци" су рестаурирани међу првим филмовима, присуствовала сам премијери у Кинотеци, и била сам запрепашћена шта значи технологија. Она је допринела глуми целе екипе филма, "подигла" је за бар тридесет одсто, јер је могао да се види сваки одсјај у очима, свака и најмања промена на лицу, и изненађено сам се питала у каквим смо варварским технологијама ми стварали филмове. А какве смо глумце имали, превазишли би светске великане - каже Сека, која као и остали припадници њене генерације, због пандемије вируса корона, ове дане проводи у кући.

- Увек прихватам реалност и није ми страшно, схватам да је опасан тај вирус и хоћу да се склоним. Мислим, ипак, да је са нама старима то мало боље могло да се "хендлује", да нам се, рецимо, одреди време за излазак из куће од девет до десет сати ујутро. Седам сати је јако рано, а јутра су још врло хладна, и пошто често ходам рекреативно видим старе људе који на овој зими чекају у редовима да се отворе радње. Али, ко зна шта ће све са нама још да се деси, видимо да је цео свет у страшној паници, јер овај вирус неће сутра престати, и видећемо ко ће из свега тога изаћи чисте главе. Надам се да ми хоћемо, јер смо толико тога до сада прошли да ми се чини да смо створили имунитет према опасним и тешким ситуацијама - истиче Сека Саблић, која је својом уметношћу глуме обележила нашу кинематографију и позориште.

Сека и Ташко Начић Фото MDb



ЗАТВОРЕНА ВРАТА

ЗАНИМЉИВО је да је "Давитељ" имао више успеха у свету него код нас - Златна арена у Пули припала је само сценографу Вељку Деспотовићу, док су критичари на фестивалу у Сан Франциску дали изузетне критике и Шијану и глумачкој екипи. Шијан је изјавио да су му после "Давитеља" нека врата овде била затворена, јер је у том филму отишао предалеко. Деценију касније ово остварење добило је култни статус, а песма "Бејби, бејби" коју пева Срђан Шапер остала је до данас једна од химни урбаног Београда.