Од последица ковида 19 преминуо је Виторио Греготи, италијански архитекта познат по пројекту стадиона за Олимпијске игре у Барселони 1992. Овај аутор бројних јавних грађевина није сањао да ће због пандемије многе међу њима бити затворене. До недавне ескалације новог вируса корона, архитекти се нису озбиљније бавили утицајима градње на здравље становништва. Након проласка глобалне претње, неопходно је да се архитектура окрене примарној функцији - заштити живота грађана.

Пошто је у Кини избила епидемија ковида 19, свет је запањила брзина реаговања државе која је за нешто више од недељу дана изградила две врхунске болнице у Вухану, граду жаришту. Из сата у сат, камере су бележиле невероватну трансформацију празног земљишта у најсавременију болницу, чиме је потврђено да Кинези поседују технологију која омогућује инстант-градњу здравствених архитектонских објеката. За разлику од Вухана, Њујорк је неспремно дочекао пандемију. Парадоксално, већ у њеном почетном стадијуму премашени су болнички капацитети најбогатијег града на свету. Као у ратним условима, у њујоршком Централном и другим парковима, подижу се шатори пољских болница за смештај заражених, а интернетом круже фотографије хаоса у градским болницама где лекари носе "одела" направљена од кеса за ђубре. У Србији је другачија ситуација. Ради пријема очекивано великог броја оболелих са блажим симптомима заразе, изван болничких капацитета активирани су постојећи грађевински ресурси - сајамске и спортске хале са функцијом места за излолацију. То нису болнице ни хотели, али су тренутно једина места којима располажемо намењена овој функцији.

Искуства пандемије ковида 19 промениће наш однос према савременој архитектури. Седећи у самоизолацији, многи ће постати свесни да је постојећи стамбени фонд далеко од функционално неопходног и задравствено задовољавајућег. Одговорност медицине за здравље пацијената је велика, али је још већа одговорност архитеката, који својим грешкама и незнањем могу да униште здравље поколења која ће се рађати и живети у њиховим објектима. Попут лекара, архитекти су на "првој линији" заштите становништва, због чега су обавезни да узму у обзир све функционалне, хемијске и биолошке ризике зграда, материјала и конструктивног система које уграђују. Они имају обавезу да из мора информација, комерцијалних обмана и неистина у савременом грађевинарству, одаберу исправан принцип, архитектонски систем и здраве материјале. Нажалост, до данас у Србији није израђена обавезујућа студија утицаја функционалности, грађевинских материјала и конструктивних система на здравље становника. Пројектовањем нефункционалних зграда и употребом неодговарајућих материјала, суочени смо са проблемима великих размера у изградњи нездравих зграда. Након пандемије, Србија ће морати да их реши.