МЛАДИ Јагодинци, сестра и брат, Ђурђа (23) и Ђорђе (28) Милановић, крајем прошле године у Белгији су снимили своју прву песму "Буди ту". Отишли су на позив продуцента Јана вер Хаегена, који је преко интернета чуо како Ђорђе свира. Хаегену се допао Ђурђин специфичан глас и фантастични тонови које је Ђорђе изводи на виоли. За Белгијанца је то било нешто сасвим ново, модерно, шаренолико, са ирским сегментима. За сестру и брата Милановиће била је то идеална прилика да остваре сан о ком многобројни млади данас сањају - да без много потешкоћа остану да живе и раде на Западу. Они су, ипак, одлучили да се врате у своју Србију. Иако су изузетно музикални, нису желели да наставе каријеру у иностранству, спаковали су кофере и вратили су се у свој завичај.

Ђурђа, која је завршила Филозофски факултет у Нишу, одсек комуникологија, сада је на мастер студијама Академије уметности у Новом Саду. Ђорђе је дипломирао на Факултету музичке уметности у Нишу, на катедри за виолу, и предаје музичко у Основној школи "Милан Мијалковић" у Јагодини и као фриленсер свира преко интернета по наруџбини.

- Волимо своју земљу и желимо да живимо у њој, а и музика некако најлепше звучи у Србији - каже Ђурђа. - Све нам је још много лепше откад смо се пре две године из града преселили на периферију, па можемо да узгајамо биљке и животиње. Ова оаза мира и лепоте посебно нам значи док траје ванредно стање, јер свакодневно певамо, свирамо и дружимо се са животињама.

УЛИЧНИ НАСТУПИ ЈОШ када је имао 12 година, Ђорђе је волео да свира шетачима на улици. Ђурђа је почела да га прати, а потом су то чинили и на мору.
- Најдраже и најсмелије путовање започео сам са само седамдесет евра у џепу. Преко Будимпеште, Беча, Минхена и Цириха, стигао сам у Барселону. Захваљујући уличним свиркама вратио сам се са много више пара - сећа се Ђорђе кроз осмех.

Понуда у Белгији није била прва коју је Ђорђе одбио. Након што је завршио Интернационалну летњу музичку школу у Базелу, за коју је једини добио стипендију, одбио је да студије настави у том граду. Није прихватио ни понуде оркестра из Норвешке, филхармоније у Бечу и многе друге.

Од четврте године побеђивао је на дечјим музичким фестивалима. "Београдско пролеће", "Музички тобоган" и "Златно звонце" само су неки од њих. Има више од тридесет диплома, углавном за освојена прва места. Потом су га мајка Данијела и отац Љубиша уписали у Школу за музичке таленте у Ћуприји.

- Имао је само пет година и био је најмлађи ученик који је до тада уписао ову школу - прича Ђурђа. - Потом је, две године раније од предвиђених програмом, уписао Средњу музичку школу "Милоје Милојевић" у Kрагујевцу. Током студирања на Факултету музичке уметности у Нишу наступао је испред нишког симфонијског оркестра, а био је и део камерног састава "Хибриди", као и Омладинске филхармоније Наисус. Дипломирао је пре три године.

Ђурђа је завршила нижу музичку школу, свирала је виолину, и сама је научила да свира гитару.

- Певала сам по пабовима још као тинејџерка, али сам одлучила да упишем мастер студије повезане са музиком, културом и уметношћу - искрена је Ђурђа. - Иако сам због мастера често у Новом Саду, највише волим моју Јагодину, овај њен приградски део који је наше породично царство музике и животиња.


ИНТЕРАКТИВНА КЊИГА

ЂУРЂИНА и Ђорђева мама Данијела је по занимању учитељица, а обожава да шије, па има леп хоби. Шије интерактивне књиге за малишане (на слици) из којих они могу да науче како да вежу пертле, плету плетенице и низ других свакодневних радњи.

Књига нема текст, већ само интересантне задатке за малишане. Пуне су шарених илустрација и необичних текстура које деца воле да додирују. Ове књиге су драгоцене и зато што изграђују свест чулом додира и подстичу интерактивну игру.