Бескрајни хоризонти Милана Коњовића: Ретроспектива по правилима епидемије

М. КРАЉ

понедељак, 16. 03. 2020. у 11:41

Бескрајни хоризонти Милана Коњовића: Ретроспектива по правилима епидемије
Ретроспектива чувеног сликара, по прописима о окупљању у затвореном простору. У Дому војске 35 слика из свих фаза и 20 пастела. Био је сликар сунца, у читавом опусу само је на десет слика приказан снег

СЛИКАРСТВО је чудо. И увек је загонетка. Да није тако давно бих престао да сликам. Бескрајно је и неухватљиво као равница. Мислиш - тамо негде је крај, а хоризонт се увек помера.

Овако је размишљао један од наших најугледнијих ликовних уметника 20. века, сликар Милан Коњовић (1898-1993), чији ће широки стваралачки хоризонти од данас бити пред београдском публиком у Великој галерији Дома Војске Србије. Због мера безбедности којима се спречава ширење вируса корона, свечаног отварања ове ретроспективне поставке неће бити, иако је за њу специјално била наручена чувена штрудла из његовог Сомбора.

Тако ће се изложба "Континуитет у уметничком стваралаштву Милана Коњовића", аутора Небојше Васића, чије су гостовање у Медија центру "Одбрана" месецима припремали у сомборској галерији са именом славног експресионисте, одвијати према прописима о окупљању у затвореним просторима.

- Ретроспективну поставку чини 35 слика из свих Коњовићевих стваралачких фаза - академске, плаве, црвене, сиве, колористичке, асоцијативне, византијске, беле, као и 20 пастела - објашњава, за "Новости", Милена Рацков Ковачић, директорка Галерије "Милан Коњовић", која баштини највећи број радова панонског маестра. - Од 6.000 дела, које је током свог дугог и изузетно богатог, вишедеценијског стваралачког рада оставио Коњовић, код нас се чува њих 1.084, па је било изузетно тешко одлучити се шта од тог мноштва одабрати.

Уз тај репрезентативни пресек уметниковог опуса, из Сомбора су донели и два банера са карактеристичним, а ређе виђеним фотографијама - на једној је на бициклу, док га друга представља са морнарском мајицом и белом капом.

- Волео је да слика на каналу, а до њега је увек ишао бициклом, иако је имао "ситроен", који је за оно време био добар аутомобил - додаје саговорница. - Био је сликар сунца, у читавом његовом опусу само је на десет платана приказан снег. Прави панонски морнар.

Фото Галерија "Милан Коњовић" , Сомбор


На још двадесетак паноа биће репродуковане уметникове фотографије које прате и нови текстови о његовом животу и раду, писани за ову ретроспективну поставку. Ексклузивитет гостовања у Дому војске су и пастели, настали током окупације у Другом светском рату, који нису често виђани у јавности. Наиме, после повратка из заробљеништва 1943, сликар је са породицом морао да напусти Сомбор, а својеврсни ликовни дневник, са призорима ратне свакодневице на имању на коме се склонио, забележио је на пастелима, за које је сам правио боје.

- Радови су добро сачувани, а на њима је представљено и круњење кукуруза, и послови који су се радили око свиња и све што га је у то време окруживало - прича директорка галерије, уз напомену да су за београдску поставку спремна и два документарна филма - "Боје живота" Снежане Субић и "Стварање - сликар Милан Коњовић" Божидара Калезића.

Иначе, први пут од 1966. када је отворена галерија, здање у које је крајем 18. века Фердинанд Планк сместио прву сомборску апотеку, недавно је реконструисано, а ретроспективна изложба је за то време обилазила српске градове. На тој турнеји, видело је 10.000 људи. Иако ће због више силе посета у Дому војске бити ограничена, у Галерији "Милан Коњовић" се надају да ће, до 7. априла, успети да је виде сви заинтересовани поштоваоци његовог дела.

- Ми смо спремни, уколико то одговара нашим домаћинима, и да продужимо трајање изложбе - истиче Милена Рацков Ковачић, уз жељу да опасност од ширења заразе у нашој земљи што пре прође, како би бар приредили свечано затварање и Београђане почастили сомборским штрудлама.


ПРАГ, ПАРИЗ, СОМБОР

У ПРЕБОГАТОМ Коњовићевом опусу, ствараном од прве изложбе коју је приредио као гимназијалац 1914, па до смрти 1993. заступљена су уља, пастели, темпере, акварели, цртежи, таписерије, позоришние сценографије, скице за костима, витражи, мозаици, графике... Школовао се у Прагу, део каријере провео у Паризу, а највећи део живота везао је за родни Сомбор. Приредио је више од 300 самосталних изложби и учествовао на око 700 групних поставки у земљи и иностранству. Добијао је значајне награде и признања, а редовни члан САНУ постао је годину дана пред смрт.