ПЕЧАТЊАК кнеза Стројимира из 9. века, део каменог трона цара Душана из манастира Студеница, парапетна плоча из Дежеве, прва Дечанска хрисовуља и, као круна, кивот краља Стефана Дечанског. Ово су само неки од ексклузивних експоната са поставке "Краљеви и светитељи српски" Историјског музеја Србије, на коју ће публика морати да сачека док не прође опасност од заразе вирусом корона.

Наиме, изложба о значају средњовековне династије Немањић, резултат вишегодишњег истраживачког рада ауторке, археолога Вање Вуксан, и њених сарадника Марка Вуксана и Весне Драговић Поп-Лазић, требало је да буде од данас пред публиком, али је на основу препоруке Владе о забрани скупова у затвореном простору њено отварање одложено.

Уочи заказаног отварања, "Новости" су имале могућност да са ауторком обиђу радове на постављању изложбе посвећене славној светородној владарској породици. Као својеврсни увод у 12 тематских целина, осмишљен је сегмент о преднемањићком периоду:

- Из тог времена није сачувано много материјала - објашњава Вања Вукас, додајући да изложени предмети датирају из периода од 9. до 11. века. - Ми имамо срећу што се у нашој збирци чува печатњак кнеза Стројимира. На поставци нема других предмета у вези с владарима, а представљени су накит, један крстић, копија Маријинског јеванђеља, прве рукописне књиге на глагољици, с краја 10. века...

Прочитајте и: Комедија је прави лек за тугу: Ивана Младеновић, добитница награде ФЕСТА

Археолог Вања Вуксан

Карактеристична преднемањићка прича је и она о дукљанском краљу Јовану Владимиру, првом српском владару који је постао светитељ. Верује се да почива у манастиру Пречиста Крајинска, а да му је под ногама сахрањена супруга Теодора Косара, ћерка цара Самуила. Истом периоду посвећен је део који се односи на најстарије сачуване споменике, као што су Црква Светог Петра и Павла и Градина у Расу (односно Градина изнад старог Трговишта), из које су изложени оружје и накит (средина 12. века).
Сегмент о пореклу и постојбини династије Немањић почиње великим фотографским снимком документа који више не постоји: првом повељом Стефана Немање Хиландару. Њу су монаси светогорског манастира, заједно се Мирослављевим јеванђељем, поклонили краљу Александру Обреновићу. Чувана је у Народној библиотеци до Првог светског рата, када јој се губи сваки траг.

- За нашу средњовековну династију, симболички и титуларни карактер имају имена Стефан и Урош - додаје саговорница. - Сви Немањићи, од Немање до Уроша, имали су као прво име Стефан. Оно је грчког порекла, потиче од речи стефанос која означава круну. То име указује на то да су овенчани владарском круном, иако Немања није био краљ, већ велики жупан. Зову их и венцоносци.

Печатњак Прстен кнеза Стројимира




Портрети венцоносаца су представљени на копијама средњовековних фреска. Све су део збирке ИМС, осим дечанске лозе Немањића, позајмљене из Галерије фресака.
- Специјално за ову изложбу, наш конзерватор Бобан Вељковић направио је копије из улазне куле у Студеницу, међу којима су портрети Стефана Првовенчаног и његовог брата Вукана. Неке фреске урадио је Дејан Милосављевић, са Факултета за конзервацију СПЦ - прича ауторка изложбе, и додаје да уз портрет сваког владара стоји експонат који је у вези с њим, попут копије прстена Стефана Првовечаног, који се чува у ризници Хиландара. Уз остале портрете владара стоји новац који су ковали.

Средњовековно оружје



Из музеја у Бору, како открива, уступљен је византијски новац на основу кога је краљ Радослав ковао српске новчанице:

- Када је у питању име Урош, Стефан Урош Први је први владар са тим именом међу Немањићима, а постојала су и два Уроша у преднемањићком периоду. Њиме се прави веза на основу које може да се наслути да Немањићи воде порекло од тих старијих династија.

За патрона династије, Немањићи су узели Светог Стефана Првомученика, који се приказује у њиховим задужбинама, али и на новцу. Он владару предаје копље или крст са заставом. То, како каже саговорница, симболизује да је власт од бога дата, управо преко Стефана Првомученика. Међу инсигнијама које су користили наши средњовековни владари, Вања Вуксан истиче престо, круну, жезло, мач, крст, двоглавог орла (на поставци се види и на једним наушницама пронађеним у Смедереву).

- Владарски дворови, немањићка столна места, нажалост нису сачувани, али бих пре рекла да нису довољно истражени - наставља Вуксанова. - Постоји прича да су били дрвени, па да због тога нису пронађени. Мислим, ипак, да их нисмо довољно тражили. Знамо да се центар власти у време Стефана Немање налазио код Петрове цркве, да је Драгутин имао двор у Дежеву... Ту је пронађена црква, али не и двор. На поставци имамо сачувани део трона на коме пише Стефан Душан Четврти.


Ова јединствена поставка тематски разрађује и улогу државних сабора, култ владара ратника, процес стицања аутокефалности СПЦ, задужбинарство, гробне цркве, култове владара... Представљене су и владарке чувене династије, а на поставци је, уз накит из епохе, и копија надгробне плоче Марије Палеолог, византијске принцезе и жене Стефана Дечанског, позајмљена из Народног музеја (оригинал се чува у Скопљу у Археолошком музеју).

- Тешко је било направити одабир предмета везаних за владаре када је тако мало тога сачувано. Покушали смо да ову причу о Немањићима, колико је то у данашње време могуће, прикажемо на што класичнији начин. Изложба је мултимедијална утолико што у музеј не можете да донесете цркву, већ морате да је представите фотографијом или неком врстом пројекције - закључује Вања Вуксан.

Историјском музеју Србије су у реализацији изложбе помогли Музеј СПЦ, Музеј "Рас" у Новом Пазару, Народни музеј у Београду, али и народни музеји из Краљева, Ниша, Аранђеловца, Лесковца и Чачка. Експонате су уступили и Музеј у Смедереву, Музеј рударства и металургије у Бору, Архив Србије, Народна библиотека, Архив САНУ, Библиотека Српске патријаршије, УБ "Светозар Марковић", Универзитетска библиотека у Санкт Петербургу и Галерија Матице српске.


Важни предмети из фонда ИМС

ПОВОДОМ изложбе којом обележава осам векова аутокефалности СПЦ, Историјски музеј Србије је обновио читав свој излагачки простор, укључујући и део који је био девастиран, открила је за наш лист директорка Душица Бојић:

- Урађене су и нове кулисе. Зидови су окречени у бордо, бело и боју старог злата. Направљен је и нови мобилијар. До пре три године користили смо витрине Музеја историје Југославије. Ова изложба је значајна јер нуди историјско сагледавање династије Немањић кроз портрете владара, њихов живот и све оно што их је окруживало. Поставку су радили археолози, што нуди једно другачије сагледавање, јер се прича изражава кроз сачуване предмете. Нажалост, ова земља је харана, па је остало тог материјала. Ипак, највише их је на поставци из нашег фонда. То су дијадеме, накит, минђуше...

Милутинова лоза

ПОСЛЕ пада са коња код Јелеча, краљ Драгутин предао је власт Милутину у Дежеви - подсећа саговорница. - Драгутин се повлачи у северне делове земље и добија од Угарске део територије Срема, па га зовемо и сремски краљ. Он и даље задржава име Стефан, а Милутин постаје Стефан Урош Други Милутин. Претпоставља се да су се у Дежеви договорили да наследници престола буду Драгутинови синови, а не Милутинови. Узимањем имена свог оца - Урош, Милутин прави одступницу за своју лозу.