ХОЋУ да насликам душу човека - говорио је родоначелник српске наиве Јанко Брашић (1906-1994), из села Опарић код Рековца, самоуки уметник чије су слике виделе свет и светла Лондона, Париза, Брисела, Минхена, Парме...

Са изванредним осећајем за сеоски живот, породицу и обичаје, Брашић је иза себе оставио око пет стотина слика и цртежа, десетак скулптура, споменик ратницима Првог и Другог светског рата у Белушићу, док се у седам цркава и манастиру Тресије налазе фреске чији је аутор. Брашићеви први радови потичу из 1933. године, а његове слике ("Портрет краља Петра Другог" и "Аутопортрет") изложене су убрзо потом у Павиљону "Цвијета Зузорић" као једина дела чији је аутор нешколовани сликар. Само четири године касније, приредио је и прву самосталну изложбу у родном Опарићу, коју је отворио владика Николај Велимировић.

ДАНАС, у збирци Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини седамдесетак је Брашићевих дела, али с посебном љубављу успомену на стваралаштво овог необичног човека чува завичај. Домаћинство његових потомака у Опарићу отворено је за сваког путника намерника који пожели да види неке од радова великог мајстора.

- Желимо да лепоту Јанкове кичице прикажемо свету и покажемо да и мале средине рађају велике људе - каже Наташа Богосављевић, оснивач Сабора сликара и песника "Јанкови дани" и водич кроз необичну "галерију" изложену на зидовима куће. - Захваљујући нашем Брашићу у Опарићу је настала и најстарија сликарска школа на подручју старе Југославије, званично отворена 1933. године. Један је од ретких људи који је свет окренуо селу у коме је рођен, уместо да "појури" у свет да би приказао себе. И кад је стекао светску славу, на манифестацијама широм Србије радо се појављивао у српској народној ношњи. Иначе, у једном од последњих разговора испричао ми је да је целог живота радо проучавао историју, али и посећивао музеје, да би његове слике биле што аутентичније. Тако је, на пример, на слици "Косовски бој" - "окупио" око 700 фигура. Једноставно, у свему што је радио настојао је да остави печат.

НАША саговорница приповеда да је Брашић рођен као пето дете у породици, а да је и његов брат Михајло имао уметничких склоности и да се и данас у Опарићу (и Књижевном клубу "Стефан Првовенчани") радо казују Михајлови стихови.

Слика "Портрет мајке" позната као "српска Мона Лиза"


- Галерија у Јагодини је и отворена захваљујући Јанку Брашићу: од седам сликара оснивача, четири су припадала кругу опарићке сликарске школе. Уз наивно сликарство, учествовао је у осликавања цркава и манастира. Фрескописање је учио од Руса Николе Мајндорфа, у нашој цркви у Опарићу, иначе задужбини краља Александра Карађорђевића. О томе колико је волео завичај сведочи и податак да је желео да прву самосталну изложбу приреди у опарићкој основној школи где је насликао свој први цртеж и где се први пут "осетио" сликаром, како је често говорио. На истом месту организовао је и последњу изложбу - поводом шездесет година стваралаштва.

Јанко Брашић, родоначелник српске наиве


Уз сликање, Јанко се радо бавио и вајарством, али пошто је своје радове често поклањао, данас није лако утврдити колико их је, у ствари, направио.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Оскаровац Коста Гаврас: Овде сам међу пријатељима


- И на поштанским маркама бивше Југославије налазиле су се његове слике. Посебно је био поносан што је његова марка 1974. године вредела осам, а Генералићева - два динара. Али Брашићеву праву вредност можда најбоље илуструје податак да је слика "Потрет мајке" међу поштоваоцима његовог дела позната као "српска Мона Лиза". Због свега онога чиме нас је задужио, у оквиру Дома културе планирамо да отворимо галерију која ће носити његово име, а предузели смо и неке кораке да се опарићка сликарска школа нађе под заштитом Унеска - најављује Наташа Богосављевић.

Наташа Богосављевић



ПЕСМЕ И ПОУКЕ

ВЕЛИКА монографија Мирослава Бошковића о Јанку Брашићу изашла је осамдесетих година прошлог века, а Коста Димитријевић је изабране песме и поуке овог свестраног уметника сабрао у књигу под називом "Казивања Јанка Брашића".