Повратак редитеља Младена Ђорђевића: Очајници усред раскоши Беча

М. МИРКОВИЋ

четвртак, 05. 03. 2020. у 13:45

Повратак редитеља Младена Ђорђевића: Очајници усред раскоши Беча

"Сумрак у бечком хаустору" Фото Фест

Редитељ Младен Ђорђевић, за “Новости“, пред премијеру свог трећег дугометражног филма на Фесту. "Сумрак у бечком хаустору" брише границу између играног и документарног остварења

ПОВРАТАК редитеља Младена Ђорђевића, чији су ранији филмови у одређеним круговима одавно стекли статус култних, после паузе од једанаест година, означиће вечерашња, светска премијера његовог "Сумрака у бечком хаустору" - на Фесту, где су први пут приказана и његова прва два филма, али овога пута у главном такмичарском програму. За Младеном, који је и овога пута потписан и као сценариста, су четири године рада, од тога четири месеца снимања, махом у Бечу, а резултат су филм и серија од дванаест епизода (у продукцији "Корона филм" и "Синемон филмс") који бришу границе између играног и документарног.

Инспирација за ову филмску причу је роман таксисте и песника, потомка прве туре бечких гастарбајтера, Дарка Маркова, који је о "нашима" у Бечу исписао роман и игра представу, а сада и наставак романа чија је тема управо практиковање магије. Сам Марков је, уз још двојицу својих колега, сународника, сапатника, постао и Младенов филмски јунак.

- То је универзум који насељавају махом аутсајдери, којима се и иначе бавим у својим филмовима - прича Ђорђевић. - Сва три главна лика, баш као да сам их бирао по том кључу, посећују врачару и то - исту! И врло је битна у њиховим животима, будући да учествује у процесу доношења преломних одлука. У тренутку када град Беч уводи порез за таксисте, Миленко размишља о повратку у завичај, Горан покушава да допре до злата за које верује да га је покојна тетка негде закопала, Дарко спрема представу којом ће испричати праву истину о животу бечких гастарбајтера... Обједињује их Владица (55) из источне Србије која "званично" чисти хаусторе и фирме, а поподне постаје господарица судбина наших људи, решава проблеме и утиче на формирање њихових одлука помоћу карата, бајања меда...

Филм је својеврсни роуд муви, јер камера стално прати јунаке на путовањима између Србије и Аустрије, завичаја и туђине између којих су им и животи разапети, каже аутор и додаје:


Прочитајте и: Razočarana publika na Festu: Iz TEHNIČKIH RAZLOGA otkazan „Greh“ Končalovskog



- Ти људи су путници, они непрестано беже од себе и од реалности, трагајући за срећом и решењем проблема беже и у паганске обреде и ритуале. Фасцинантно је само постојање тих ритуала усред раскошног Беча, града са огромним буџетом за културу, испод чије се раскоши крије цео свет очајника, одбачених, који раде на градилиштима, чисте хаусторе, таксирају... Који своју депресију и чежњу за завичајем покушавају да победе и тим одласком код врачара, које су својеврсна замена за психотерапеута. Депресивна је и тужна атмосфера њихових живота далеко од куће, новац им не помаже много да буду срећнији, често имају проблеме са децом (чиме се бави цела епизода серије). Сви листом сањају о повратку али ретко се ко и врати, остају тамо да се лече и чувају унуке.

Фото Ж. Кнежевић


Младенов филм својеврсна је демистификација гастарбајтерског живота, који се умногоме променио током деценија - нема више оних великих кућа којима као да су хтели да подигну споменик свом раду и труду у туђини, али су дознаке које емигранти шаљу у Србију данас веће од укупних страних инвестиција, дакле бројке говоре да Србију великим делом финансирају гастарбајтери.

"Глумци" који играју саме себе, уз уметничку надградњу и драматуршку "обраду" њихових живота и прича, која је била посебан изазов за аутора, толико су добри да ће гледаоци тешко моћи да разлуче које је сцене осмислио Младен, а које - живот.


"ПРВИ МАЈ"

Ђорђевићев четврти дугометражни, а други играни филм, подржан и из фонда "Еуроимаж", снимаће се од ове године и то у копродукцији Србије, Грчке, Бугарске, Црне Горе и Румуније под именом "Први мај".

- Христина Поповић, Леон Лучев, Силвиа Крижан, и други играће у тој причи о групи радника бивше фабрике у одумирућем градићу који се, одбачени од државе и цркве, окрећу свету мртвих и призивању духова те се кроз паганске и сатанистичке ритуале свете локалним моћницима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације