ГОСТОВАЊЕ чувеног белгијског уметника Јана Фабра у Београду ових дана имало је позоришни крешендо: на сцени националног театра Слободан Бештић извео је "Ноћног писца" (по Фабровом тексту и режији), а његова монодрама доживела је узбудљиве овације, као награду за различите глумачке вештине овог првака куће. Фабр је седео у гледалишту и из све снаге пљескао нашем глумцу, "диктирајући" светлом на поклону. Колико је био одушевљен, најбоље потврђује понуда којој се ни у најлепшим сновима није могао надати београдски извођач:

- Ушао је гардеробу после представе, запалио цигарету, шетао лево-десно. Затражио је од мене да сам изанализирам сопствену глуму, потом ми дао сугестије. Упозорио ме где сам пао у ритму, изгубио концентрацију, а онда рекао: "Е, сад да те питам, да ли ја смем да разговарам са управницом Иваном Вујић (на изнађење његове асистенткиње) да урадимо заједно четири соло представе?" Очигледно је то одлучио током извођења, када је видео реакције публике. Чекао је, заправо, шта ћу пред њом да урадим: да се "погубим" или да владам... Колико је био задовољан, сведочи и понуда за четири наслова у следеће две године, као и позив на светску турнеју.

У фабровој трупи "Трублејн" из Антверпена, иначе, има доста уметника са Балкана, али ће Бештић бити први Србин у њиховом "јату". Реч је поново о монодрамама, за које ће славни уметник посебно написати текстове. Из матичне куће добио је подршку за повремено одсуствовање, пошто ће и даље играти свој репертоар у Народном позоришту.

- Дар од Бога су тренуци рада са Фабром, "један на један" у пробној сали. Имао сам задовољство да сарађујем са овим човеком, чини ми се да смо се одмах, готово ирационално, препознали као глумац и редитељ. Зато ми је све, па и светска турнеја, мање битна од тог изузетног искуства.