Јан Фабр: Никада није било слободе, само илузије. Свим забранама избацили смо ватру и убили страст, посвећеност, жељу

Миља КРАЉ - Вукица СТРУГАР

23. 02. 2020. у 20:00

Јан Фабр: Никада није било слободе, само илузије. Свим забранама избацили смо ватру и убили страст, посвећеност, жељу

Фото К. Михајловић

Белгијски уметник сматра да нас је историја учила чему води екстремни национализам, а опет смо у регресији. Идемо уназад, зато што политичари не желе да инвестирају у образовање и културу

СЛАВНИ мултимедијални уметник Јан Фабр поново је међу Београђанима, овог пута троструким поводом - присуствовао је отварању своје изложбе "Празник малих пријатеља", премијери монодраме "Ноћни дневник" (по његовом тексту и у режији), а онда и промоцији треће књиге "Ноћни дневник (1992-1993)". И док је позоришна публика још под снажним утиском двадесетчетворочасовне Фаброве представе "Олимп: у славу култа трагедије", виђене на 51. Битефу, сада су посетиоци Народног музеја у прилици да "откривају" младог Фабра и теме које су га фасцинирале као визуелног уметника на почетку каријере.

Свет инсеката био је предмет његовог интересовања и проучавања, инспирација за сопствени митски универзум који ће га касније прославити у различитим (а опет сродним) уметничким дисциплинама - као редитеља, писца, кореографа, дизајнера, сценографа, ликовног уметника...

* Цртање и писање, од ране младости, два су ваша синхрона начина изражавања?

- Никада у животу нисам имао компјутер и мобилни телефон! И даље путујем, а у коферу увек носим кутију водених боја и оловке. Када путујем, бележим ствари. За мене су цртање и писање као Дјук Елингтон и Каунт Бејзи. Ноћу, у хотелској соби, уз виски, туш и перо - почињем да "свирам". То је моје ноћно задовољство. Од парчета папира правим летећи ћилим. А онда, ујутру, правим партитуру за оркестар. Не одвајам писање од цртања, мало скицирам, мало бележим, али је све то - једно. Некад направим портрет који ми се учини као занимљива идеја за текст. Еротичност овог споја диже ме у висине. Касније, све то постаје позориште, визуелна уметност, или налази место у мојим дневницима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Фабр ме је подигао на неслућене висине: Слободан Бештић о премијери монодраме

* Ваши први "извођачи" били су инсекти. Каква је њихова сличност са глумцима?

- Последњих тридесет година развио сам метод који се зове act to acting (од чина до глуме). Тиче се физиолошког процеса, односно вежби за глумце и плесаче: задајем им да понављају покрете инсеката, како би стекли бољу артикулацију покрета. Инсекти имају могућност да истовремено копају предњим, а задњим ногама раде нешто друго. Своје учење засновао сам на понашању јеленка, а односи се на развијање кинетичке интелигенције. Занимљиво ми је да проучавам начин на који инсекти користе територију и то примењујем на мизансцене.

* На овој изложби видимо јеленке, паукове, мраве и друге бубе, али не и пчеле. Зашто?

- У Антверпену сам одрастао у сиромашном крају, у коме није било пчела. Али, у својој башти могао сам да пронађем муве, јеленке, комарце, у подруму паукове. У свету инсеката пчеле се и не сматрају инсектима. Одвојена су врста. Проучавао сам понашање пчела, пре тридесет година једну самосталну изложбу посветио сам само њима. Део те инсталације био је и мој аутопортрет као пчелара. Урадио сам и своје портрете приказујући себе као пчелу. Има то везе и са средњим веком и класичним сликарством: краљеви низоземских земаља користили су пчеларе да им предвиђају исходе битака. Свет пчела је цео један универзум са сопственим правилима, о њему пишем и у "Ноћном дневнику".



* За ваш рад кључна је метаморфоза, не само у развоју инсеката већ и у поимању света. Има ли у томе и Кафкиног утицаја?

- Мој чукундеда Жан Анри Фабр бавио се ентомологијом, науком о инсектима. Прва слова научио сам из његових књига и рукописа, тако да то, бар за мене, нема никакве везе са Кафком.

* У вашем раду нос има посебно значење, мирис вреднујете више од осталих чула?

- Моја прва лабораторија, у дворишту породичне куће, бавила се управо истраживањем мириса. У уметности, од класичног сликарства до 20. века, све се заснивало на визуелности. Тек нас је Дишан научио колико је важан и мозак. А мирис је дубоко инстинктивно чуло. Чак се и ми, као људска бића, међусобно привлачимо по мирису. Већ као веома млад уметник осмишљавао сам објекте базирајући их на мирису. Ухватио бих муву, комарца или лептира, помирисао им крила, а онда спајао различите делове различитих инсеката. Као доктор Франкенштајн трагао сам за новим обликом и мирисом.

* Антверпен је данас познат по вама колико и по старим мајсторима?

- Ја сам само трол рођен у земљи дивова.

* Кажете за себе да сте вечити слуга лепоте и ватре?

- Пре свега, лепота није само естетска категорија јер би у том случају била само - шминка. Дефиниција лепоте у уметности спаја етичке принципе са естетским мерилима. Прометеј је људима дао ватру да би били креативни. У европском друштву, данас, ватру не можемо да користимо у музејима, позориштима... Нигде више не можемо ни да пушимо. Разумем обазривост према ватри, јер су позоришта горела у Барселони и другим местима. Али је свуда превише "политичке коректности"! Свим тим забранама избацили смо ватру и убили страст, посвећеност, жељу.

* Ватра је симбол и слободе. Живимо ли у слободном свету?

- Никада није било слободе. Увек смо имали само илузију о њој. Погледајте данас само шта се дешава у Европи, одмах ће вам бити јасно колико су људи глупи и необразовани. Стидим се и што је мој град подлегао екстремној десници и национализму. Историја нас је научила чему води екстремни национализам. Живимо у време регресије. То никако нису добре ствари. Идемо уназад, зато што политичари не желе да инвестирају у образовање и културу. Увек се прво ту заврћу славине, уместо да се новац улаже у нове генерације које ће исправно размишљати, имати историјско памћење.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Јан Фабр: Вечни сам слуга ватре и лепоте


* Верујете ли још у моћ позоришних лудости?

- Да, верујем у планину Олимп.

* Ваша веза са Београдом је и Марина Абрамовић...

- Она је моја велика пријатељица већ тридесет пет година. Као млад уметник био сам под њеним утицајем, а када је она осамдесетих видела моју представу "Моћ позоришних лудости", открила ми је да сам и ја утицао на њу. Годинама је прижељкивала да направимо заједнички перформанс. И то смо урадили у Паризу, под називом "Девичански ратници". Трајао је сатима. Долазила је код мене у Антверпен и у мојој позоришној лабораторији дизајнирала кухињу са комплетном опремом.


* Овде се радо враћате, чиме вас Београд привлачи?

- Никада не путујем због градова и нација, већ због људи. Долазим у Београд више од тридесет пет година. Веома сам лојалан људима, посебно кад осетим добар "клик". То значи да верујемо једни другима. И зато се враћам.

* Ипак, шта вас највише привлачи?

- На Балкану, страст. Ватра. У мојој трупи има много уметника са ових простора, волим њихову жудњу за животом. Балканци увек умеју да славе живот. Као и Фламанци. То је увек "секс, дрога и рокенрол"! Као и у делима класичних фламанских мајстора. Све се врти око јела, игре, музике, забаве.


БЕШТИЋ ЏЕНТЛМЕН И ПОСВЕЋЕНИК

- РАДИТИ са Слободаном Бештићем било је дивно искуство. Дошао је у Антверпен. Видео сам какав је то џентлмен и посвећеник, који озбиљно приступа послу. Била је то дивна размена енергије. Посматрајући га на генералној проби у Београду, добио сам потврду колико је велики глумац. То је непроцењиво, бриљантан уметник - каже Јан Фабр о београдском глумцу који је синоћ извео његову монодраму "Ноћни писац", засновану на трећем делу дневничке трилогије који се управо појавио из штампе, у издању Културног центра Београда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације