РАД ме покреће као што земља покреће инсекте. Инсекти немају господара, стално су у покрету. Они не распознају висину и дубину и њихово поимање простора се разликује од нашег. А како се тај живот умножава, како реагује... то ме фасцинира.

Ова белешка из првог "Ноћног дневника" светски славног визуелног уметника, позоришног редитеља и писца Фламанца Јана Фабра уводи нас у чудесан универзум његове изложбе "Празник малих пријатеља", отворене у петак у Великој галерији Народног музеја. У суботу вече већ, у здању преко пута, на сцени "Раша Плаовић" Народног позоришта, глумац Слободан Бештић извешће монодраму "Ноћни писац", по Фабровом тексту и у његовој режији. Овај радо виђен гост наше престонице, још од почетка осамдесетих, када је освојио публику Битефа представом "Моћ позоришних лудости", овог пута је ту и поводом објављивања трећег тома дневника. Као и претходна два, објавио их је Културни центар Београда.

- Кустос изложбе Јоана де Вос и изванредни глумац Слободан Бештић су заправо најзаслужнији за садржај у којем ће београдска публика уживати - рекао је у петак славни уметник на конференцији за медије у Атријуму Народног позоришта.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Јан Фабр: Вечни сам слуга ватре и лепоте

Успело му је да три наше значајне институције окупи око овог пројекта, коју су из његовог Антверпена подржали "Ангелос студио" и позоришна трупа "Трублејн". Иначе, аутор који је излагао на Венецијанском бијеналу, Документима у Каселу, Бијеналу у Сао Паулу, Лувру, Ермитажу, сарадњу са КЦБ почео је на 52. Октобарском салону (2011). Учествовао је са инсталацијом у склопу које је била изложена и слика Јована Поповића "Портрет човека са фесом", из колекције Народног музеја. Тада је КЦБ поклонио рад I am a one-man movement и иницирао оснивање колекције Октобарског салона.


фото В.Данилов

Директорка Народног музеја у Београду Бојана Борић Брешковић истакла је да је светски признати уметник дубоко понирао у себе и у својим раним радовима, насталим током седамдесетих година прошлог века.

- Изложба нам представља радове који се чувају у многобројним музејским и приватним колекцијама и представљају зачетке стварања изузетног Фабровог уметничког универзума - рекла је Бојана Борић Брешковић.

Глумац Слободан Бештић говорио је о искуству рада са Фабром, док је Ивана Вујић, директорка Народног позоришта, нагласила да он представља величанствену уметничку личност која спаја визуелног уметника, перформера, позоришног редитеља и писца.

фото В.Данилов

Изложба "Празник малих пријатеља", кроз коју је новинаре провела кустоскиња Јоана де Вос, бави се фасцинацијом аутора светом инсеката, али и почецима стварања његовог сопственог митског универзума, усредсређеног на живот и смрт, лепоту и ужас, крхкост и насиље, смртност и вечност... Ове крајности имају важно место, како у његовој визуелној, тако и позоришној уметности.

фото В.Данилов

У својим делима овај ликовни уметник и позоришни аутор, према речима Александра Илића, в. д. директора КЦБ, испитује како сопствене, тако и границе људских бића, али се пре свега обраћа детету у сваком од нас.

фото В.Данилов

ГЛАВНИ МЕДИЈ - МАШТА


СЛИЧНО ентомологу, Фабр заправо бележи, анализира и коментарише људске активности и емоције кроз серију цртежа, инсталација и скулптура "фантастичних инсеката" - истиче кустос његове изложбе. - Својим великим "Позориштем Паукових глава", са правим пауковима, симулира позориште живота, али не бележи оно што види код својих "малих пријатеља", већ у себи тражи слике које настају, остављајући исту могућност и посматрачу. Главни медиј остаје машта. "Празник малих пријатеља" постаје "празник чула", а метаморфоза инсеката постаје симбол људског постојања.