Дневник заблуда: Шума на пашњаку Светосавског трга

Слободан Малдини

21. 02. 2020. у 13:02

Дневник заблуда: Шума на пашњаку Светосавског трга

Слободан Малдини Фото В. Данилов

Са становишта потреба цркве, досадашња бројна решења можда нису функционално најсрећнија. Међутим, из угла потреба грађана, последње је без сумње - најхуманије

Београдски градски урбаниста Марко Стојчић представио је идејно решење Светосавског платоа архитеката Бране Митровића и Дејана Миљковића. За овај, по његовој оцени "најинтересантнији и најнапреднији простор", двојицу архитеката "ангажовала је Српска православна црква", а идеја новог урбанистичког пројекта је озелењавање Светосавског трга и градња урбаног блока Патријаршије на њему. На врачарском "пашњаку", градској површини тако названој јер се у катастарским књигама и данас води као "пашњак прве класе", двојица архитеката предложила су "пошумљавање", односно густу садњу високог зеленила. Овакво урбанистичко решење до данас није предлагано, иако је после Другог светског рата уређење Врачарског платоа било предмет чак пет јавних конкурса.

Давне 1969. Михајло Митровић је израдио предлог уређења платоа испред Храма Светог Саве поплочавши прилазну површину и засадивши зеленило на прилазној пасарели храма. Улазни простор на плато са Булевара ослобођења предвидео је као пешачку зону која се продужава преко булевара, којег је поставио у тунел испод нивоа трга. На улазном простору предложио је градњу Пантеона српске културе, са скулптурама деспота Стефана и Филипа Вишњића, вајара Небојше Митрића.

На претпоследњем конкурсу 1989. победили су Владимир Мацура и Ђорђе Бобић предлогом изградње Парохијског дома и "Палате" (Патријаршије) на тргу. Двехиљадитих овај план је критикован у јавности, чак доспевши и до суда, а тадашњи премијер Зоран Живковић изразио је бојазан да ће "парк бити претворен у порту храма Светог Саве".

Године 2015. Асоцијација српских архитеката је уз подршку Урбанистичког завода реализовала најцеловитији Конкурс за реконструкцију и доградњу Светосавског трга, као основу за израду Плана детаљне регулације подручја храма. Конкурс је предвидео градњу споменика српским великанима попут Тесле и Пупина, Галерију православне уметности и јавну гаражу која би решила проблем смештаја бројних возила и туристичких аутобуса.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Дневник заблуда: Два београдска "Победника"

Највећи капитални храмови у свету имају испред трг намењен окупљању великог броја људи, тзв. егзонартекс. Погледу на фасаду храма посвећена је посебна пажња. Храм Христа Спаситеља у Москви налази се на отвореном платоу, као урбана доминанта. Испред Базилике Светог Петра у Риму доминира Бернинијев трг. За време Путинове посете Храму Св. Саве, на трг се слило више од 125.000 људи. У одбрану светиња СПЦ, на простору око подгоричког Саборног храма окупило се 60.000 верника. Испред врачарског Храма - највећег православног на Балкану, у будућности ће бити потребно обезбедити простор за 200.000 људи. Томе не иду у прилог предложени планови трга. Са становишта потреба цркве, досадашња бројна решења можда нису функционално најсрећнија. Међутим, из угла потреба грађана, последње је без сумње - најхуманије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације