ДУШИЦА ПОТИЋ (Београд):


1. "ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА", Владимир Пиштало ("Агора")


2. "ПОВРЕМЕНА КАО ВИКЕНД-НАСЕЉА", Маша Сеничић ("Трећи трг")


3. "УСТА БЕЗ КАПАКА", Горан Коруновић ("Контраст")


4. "КАМЕН, ПАПИР, МАКАЗЕ", Драган Марковић ("Дијак")


5. "ИДЕНТИТЕТ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ", Ненад Николић (СКЗ, "Партенон")


Књига В. Пиштала наставља најбољу српску есејистичку традицију. Он остаје између два света, овога пута САД и СФРЈ, између њихових метафора како год их схватили - нпр. слободе, мултикултуралистичког шарениша, сна о злату. М. Сеничић припада најмлађем таласу нашег женског писма. Она урања у простор тражећи у њему колико истину урбанитета, толико и сенку сопствене жеље, која се повлачи и дуж линије бунта, немоћног пред гигантом стварности.


Г. Коруновић збирку саставља од песама, песама у прози и прозних текстова тражећи експресионистичко измицање оковима форме, док се на равни језика обраћа смелим надреалистичким спојевима неспојивог. Д. Марковића не реконструише идеализовану фолклорну слику света, већ истичући игру речима као константу свог рукописа, са сваким чином игре отвара и један нови чин драме постојања. Н. Николића познајемо најпре по акрибичности и чињеничној утемељености. Његова студија вредан је и значајан пројекат и због тога што рехабилитује историју књижевности враћајући јој легитимитет "на велика врата" - високим научним стандардима на којима је књига настала.


* * * * * * * * * * * * * * *


МИЛАН Р. СИМИЋ (Велика Плана):


1. "ПИЛОТ ТРАМВАЈА", Јовица Аћин ("Лагуна")


2. "ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА", Владимир Пиштало ("Агора")


3. "КОЗОЦИД", Вида Огњеновић ("Архипелаг")


4. "РОМАН РУБИКОВА КОЦКА", Саша Радоњић ("Соларис")


5. "O КРИЛИМА И ЧУДИМА", Александра Филиповић ("Лагуна")


Свеједно да ли читамо приче, романе, есеје или драме В. Огњеновић, дивимо се њеном пресликавању омеђеног времена и строгом избору књижевних јунака. Tо савршено осликавање затичемо и у новој драми која је инспирисана стварним поратним догађајима у планинском црногорском селу. Обасјани рефлекторима историје јесу и ликови Ј. Аћина. Роман године. Да, он је од оних писаца који добро зна да изгубљене приче осиромашују свет и који сваком својом новом књигом максимално брани књижевност, a то се може рећи за све мањи број наших писаца. Један од њих је и В. Пиштало.


Овог пута, на читање нас обавезује његова збирка есеја - драгоцена књига у славу смеха. У књизи је и питање шта је есеј? Мишљење. То је пишчев одговор који се памти и користи као књижевни путоказ. После склапања корица чудесне књижевне слагалице С. Радоњића, прво што сам помислио било је да, када прочитамо добру књигу сазнамо и оно што писац није хтео да каже. Препоручујем и роман првенац А. Филиповић намењен деци и младима. Зашто? Јер, ауторка пише: у различитости је богатство света. У прихватању различитости је богатство ума.


* * * * * * * * * * * * * * *


МИЛЕТА АЋИМОВИЋ ИВКОВ (Београд):


1. "ПИЛОТ ТРАМВАЈА", Јовица Аћин ("Лагуна")


2. "ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА", Владимир Пиштало ("Агора")


3. "ОГЛЕДИ ОКО СТОЛА", Слободан Зубановић (Културни центар Новог Сада)


4. "ЗАНАТСКИ ДОМ", Ђорђо Сладоје ("Православна реч")


5. "КАД СЕ ПОНОВО РОДИМ", Матија Бећковић (СКЗ)


Ј. Аћин је обликовао вишезначан роман о верности, пријатељству, путовањима и границама којима се оно снагом вере и посвећености истрајно опире. Вођен снагом аутентичног доживљаја америчког тла и културе, лирско-есејистички опис различитих феномена, питања и проблема књижевности и живота В. Пиштала леп је и вредан креативни приновак. У њему се хуморна перспектива издваја до нивоа доминанте. Песнички свет С. Зубановића сачињен је од лирских песама које повлашћују интимно доживљено (бео)градско свакодневље - његов веристички, мисаони, иронични и меланхолични страваралачки третман.


Лирска меланхолија и емотивна проживљеност карактеришу и песме Ђ. Сладоја које се роје око различних и бројних занатских вештина. Ове су песме велика лирско-мисаона похвала животу и поезији. Књига М. Бећковића се издваја ефектним стваралачким активирањем мисаоно продубљене гротескно-хуморне тачке гледишта на, померањем, закидањем и унижењем наслеђених представа и вредности обележену, нејасну савременост.


* * * * * * * * * * * * * * *


ЈЕЛЕНА С. МЛАДЕНОВИЋ (Ниш):


1. BREAKING THE WAVES, Драган Бошковић (НБ "Стефан Првовенчани")


2. "КАМЕН, ПАПИР, МАКАЗЕ", Драган Марковић ("Дијак")


3. "РУКЕ У РУКАМА", Ана Ристовић ("Архипелаг")


4. "ХЕТЕРОС", Јадранка Миленковић (Нишки културни центар)


5. "ЧВОР НА ОМЧИ", Драшко Сикимић (ЛОМ)


Књига Д. Бошковића представља трећи део трансмедијалног песничког универзума заснованог на збирци The Clash и поеми Ave Maria! Књижевност, музика, филм и сликарство непоновљиво се сусрећу у овој поетици присности. Искуство посебне јуродивости доносе и песме Д. Марковића прaтећи већ успостављене доминанте његове поетике игре. Homo ludens, господар језичких и логичких поигравања, песнички је субјект чији резонерски глас представља критику овог друштва. Најплеменитије ангажована поезија А. Ристовић израз је организоване борбе против тривијалности и позива на интелектуално и емоционално буђење. Та поезија сусрета као врховног хуманистичког принципа, изданак је и поверења у моћ песничке речи.


Химна читању, лектири која нас је осмислила, окосница је романа-есеја Ј. Миленковић. Духовитошћу, трагикомичним отклоном и добро пронађеном мером приликом симболичког обликовања детаља приче, Д. Сикимић формира роман и као генерацијску и као универзалну причу о преиспитивању терета наслеђа које нисмо желели.


* * * * * * * * * * * * * * *


ШЕФКЕТ КРЦИЋ (Нови Пазар):


1. "ИСПИТИВАЊЕ ПРИЧЕ", Милутин Костић ("Чугура принт")


2. "ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА", Владимир Пиштало ("Агора")


3. "ЛУДВИГ", Оливера Оља Јеличић ("Чигоја")


4. "РОМАН О ПИЈАНСТВИМА", Игор Маројевић ("Лагуна")


5. "ТРАГОВИ ПРОШЛОСТИ", Владан Ђокић (НБ "Доситеј Обрадовић")


М. Костић тематизује своје дело у осам целина. Реч је о јединственој хроници романа тока свести у нашој новијој литератури. В. Пиштало својим делом отвара питање: шта је есеј? Потврђује да је реч о слободном мишљењу и додаје да човек и култура, који немају своје мишљење имају туђе. На један начин писац повезује Америку са Балканом и обрнуто. Ауторка уметничког романа О. Јеличић исписује естетско-уметничку генезу уметниковог стваралаштва Лудвига Бетовена.


И. Маројевић приповеда о разним болестима и идентитетима, осмишљавајући своје казивање са иманентним осећајем за трезвеност живота уз поштовање принципа који се тичу избора, друштва, места живљења, карактера људи око себе и уопште друштвене ситуације. У новелистичком делу В. Ђокић ламентира над судбином духовног и комшијског живота у Новом Пазару и окружењу. Његова књига је морална парадигма како је један српски писац из Санџака духовно насликао своје комшије Бошњаке.