Књижевни критичари бирају књигу године (13): У Вуковој задужбини,

у петак у подне биће проглашен нови добитник награде “Меша Селимовић“.

МАРИЈА ВАСИЋ КАНАЧКИ (Вршац):

1. "22", Никола Живановић (НБ "Стефан Првовенчани")

2. "ЧЕТИРИ РЕКЕ УВИРУ У РАЈУ И ИНЕ ПЛОВИДБЕ", Илија Бакић ("Агора")

3. "РОМАН РУБИКОВА КОЦКА", Саша Радоњић ("Соларис")

4. "НА ОДМОРИШТУ", Васа Павковић (НБ "Стефан Првовенчани")

5. "ЈЕГЕРМАЈСТЕР", Дарко Тушевљаковић ("Архипелаг")

Књига Н. Живановића као увид у психологију песничког стварања; од чега настаје песма; како се све може манифестовати; како се песничко наслеђе транспонује кроз време и простор. Обиље асоцијативних облутака у причама И. Бакића имају и прогресивни и регресивни карактер, градећи живу материју света дела који се може ишчитавати на различитим нивоима са предубеђењем или отвореношћу, са лакоћом или тегобом. Књига С. Радоњића нуди унутарњу спознају да знање, као цивилизацијска тековина, јесте апокрифне природе, а њен супстрат живот - метафора у метафори.


Рубови на листу папира у форми фусноте могу гласити као реторичке загонетке или сублимација филозофског становишта. Песничка збирка В. Павковића је интимни рубни запис душе који се огледа у природи, њеном распону од субатома до космоса. Нови облик романтичарског заноса који без илузија проповеда поновно враћање земљи, њеној фигуративности и прагматици. Фантазмагорични роман Д. Тушевљаковића заснива се на убеђењу да је предање истина, а да је историја само концепт истине. Поступком претварања физичке појавности постају симболи, универзалије људске природе, које се, пре или касније, суочавају са демонима прошлости и будућности.



НЕМАЊА ВЕЉОВИЋ СУБРОСА (Београд):

1. "РОМАН О ПИЈАНСТВИМА", Игор Маројевић ("Лагуна")

2. "РОМАН РУБИКОВА КОЦКА", Саша Радоњић ("Соларис")

3. "СУВА ИГЛА", Радивој Шајтинац ("Геопоетика")

4. "ГЛАВНОМ УЛИЦОМ", Душан Савић (ГБ "Карло Бијелицки")

5. "СРБИЈО, МОГУ ЛИ ДА БУДЕМ ТВОЈ СИН", Зоран Богнар ("Балкански књижевни гласник")

Три романа, књига прича и "Поема о властитом проклетству" - сасвим довољно за српску књижевност (из прошлогодишње књижевне продукције). А за оне којима је и ово мало, а увек је мало, препоручујем роман "Избледеле душе" Младена Јаковљевића и роман "Нешто што страшно подсећа на живот" Небојше Миленковића, као и сва досадашња издања ППМ Енклаве (коначно је и Београд добио своју кућу поезије).

Ово нека буде једна препорука за читање, а не образложење: јер требало би нешто и схватити из образложења, а кад би неко схватио не би био у стању да то саопшти другима. Ако за десетак година пронађете ове наслове нећете се сећати образложења већ препоруке (?), не зато што није било образложења већ зато што овим књигама то не треба. Дакле, текст-време-читалац-текст. Ако је и ово мало, а увек је мало, ви прочитајте ове књиге још једном, бар да видите да ће и то бити мало.

Прочитајте још - Награда Меша Селимовић: Гласање улази у финиш


ЕЛМА ХАЛИЛОВИЋ (Нови Пазар):

1. "КАМЕН, ПАПИР, МАКАЗЕ", Драган Марковић ("Дијак")

2. "ВРТЛОГ", Илхан Пачариз (Културни центар Новог Сада)

3. "РОМАН О ПИЈАНСТВИМА", Игор Маројевић ("Лагуна")

4. "ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА", Владимир Пиштало ("Агора")

5. "КАЛЕНДАР", Дејана Николић (аутор и "Чигоја")

Д. Марковић је новом књигом достигао пуну песничку зрелост објединивши мајсторство језика и непредвидивост мишљења. Он показује да је поезија игра, што уочавамо од наслова до последњег стиха. За њега можемо рећи да је песник који је учио од Момчила Настасијевића. Наративан и на моменте лудички надреалан, И. Пачариз доноси песме које су исечци из аутобиографије и биографије њему знаних људи. Слике живота круже у вртлогу данашњице и бацају одсјај на различита асоцијативна поља. И. Маројевић је читалачку публику почастио романом једноставног стила, без длаке на језику.


Главни јунак исповедајући се открива слику данашњице, залази у све поре друштва, покушавајући да пронађе себе. Роман је слика данашњег Европљанина који је опседнут сопственим организмом. В. Пиштало есејима уобличава аутопоетички концепт који је установљавао већ надалеко познатим романима и причама. Он историју види као целину која је спојила епохе, културе и симболе. Мало је савремених песникиња кроз чије се целокупно дело јасно уочава препознатљива ритмичност стиха заснована на традиционалном и модерном. Збирка Д. Николић је вешто компонована књига којој се треба враћати.

КАТАРИНА ПАНТОВИЋ (Нови Сад):

1. "БОЛДВИН", Милица Вучковић (ЛОМ)

2. "ТОПЛО БИЉЕ", Бојан Васић (Културни центар Новог Сада)

3. "ПЕСМА ГАЛИОТА", Бранислав Живановић

(Завод за проучавање културног развитка)

4. "НЕМА ОАЗЕ", Бојан Савић Остојић ("Бесна кобила")

5. "22", Никола Живановић (НБ "Стефан Првовенчани")

У претходној години појавио се велики број успешних песничких збирки: књига Б. Васића доноси зреле песме нарочитог модернистичког потенцијала у којима се на меланхоличан и медитативан начин проговара о природи, љубави и свакодневици, док се лирски јунак збирке Б. Живановића ослања на шири митски, традицијски и културни хоризонт, при чему остварује сложене интертекстуалне везе.


Нове песме Н. Живановића, поред опробаних и успешних песама у везаном стиху, представљају свеж заокрет ка наративности и дискурзивности стиха. С друге стране, роман Б. С. Остојића, језички и стилски беспрекоран, јесте својеврсни "роман без романа" у ком фланеровско тумарање градом поседује и параболични предзнак. Први роман М. Вучковић на аутентичан начин проговара о психичким превирањима, пороцима, самоћи, детињству, генерацијском искуству, те о болу - менталном и телесном - који успева да се материјализује у имагинарног, али за јунакињу врло стварног непријатеља.