ПРЕ неколико година, из старог ормана сам извадио кутију препуну "слободноручних" скица. Обрадовао сам се када сам у њој пронашао и недирнуту фасциклу са цртежима које сам добијао на поклон од великана светске архитектуре. Са њима сам се сретао на изложбама, предавањима, а био сам довољно храбар да их замолим за аутограм са њиховим малим цртежом.

Ово, за "Новости", прича архитекта Слободан Малдини, дугогодишњи колумниста нашег листа, који ће ову своју колекцију први пут јавности представити у уторак

е у Атријуму Народне библиотеке Србије, на изложби "Виртуелни свет уметника". Отварање је заказано за 18 часова.

- Запањио сам се када сам, после неколико деценија, поново видео моју малу збирку - наставља Малдини. - У њој се налазе кроки цртежи познатих уметника, међу којима су: Кит Херинг, Роберт Вентури, Алдо Роси, Роберт Стерн, Ралф Ерскин, Готфрид Бем, Џејмс Акерман, Франко Пурини, Тадао Андо, Ханс Холајн, Антоан Предок, Марио Бота, Френк Гери, Кенго Кума, Константин Јовановић, Милутин Борисављевић, Милан Злоковић, Александар Дероко и Богдан Богдановић.

Први такав дар Малдини је добио још 1977. године, када га је Архитектонски факултет послао на студијски боравак у Италију:

- У Виченци сам се придружио радној групи професора са Харварда Џејмса Акермана која је проучавала архитектуру италијанског ренесансног ствараоца Андрее Паладија. Једно вече, отишли смо у Милано на предавање мени тада још непознатог америчког архитекте Роберта Вентурија о новој, постмодерној архитектури. По завршетку, захваљујући Акерману, са Вентуријем смо провели краће време у разговору. Испред наше групе живо је дискутовала млада колегиница из Милана, којој сам се поверио како жарко желим да од америчког архитекте затражим аутограм, али да ме је стид.

Алдо Роси


Прочитајте још - ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Мостови - ђубришта


Неколико недеља после повратка у Београд, Малдини је примио писмо у коме је била визиткарта колегинице из Милана, са кратком, дирљивом нотом, али и малим цртежом који је израдио - Роберт Вентури. Како нам открива саговорник, његова познаница потом је постала уредник у познатом архитектонском часопису "Домус" и почела да ради за један велики милански биро. С времена на време, изненадила би га писмом у коме је откривао скице највећих имена светске арихектуре.


Рад чувеног Ле Корбизјеа


- С годинама сам се и ја "окуражио", и када бих имао прилику да сретнем мени важног архитекту, или уметника, замолио бих га за аутограм, са молбом да ми уз њега на брзину нешто нацрта. Нисам увек имао спреман скиценблок, па бих често цртеже добијао на ономе што сам имао у рукама: на насловној страни каталога, па чак и на улазници за позоришну представу - присећа се Малдини.

Први цртеж добијен од Вентурија


Као увод у ову поставку, после отварања биће уприличени округли сто и пројекција филмова под именом "Магична стварност уметника". Реч је о радовима наших неоавангардних уметника из седамдесетих година прошлог века - Неше Париповића ("Н.П.1977.") и Зорана Поповића, ("Перформанс Аксиоми", "Марина Абрамовић, Ера Миливојевић, Неша Париповић, Зоран Поповић у Загребу", Pretty Good). Поред њих и Малдинија, у разговору ће учествовати и професор Јеша Денегри и колекционари Славица и Даниел Трајковић.

КОРБИЗЈЕ ИЗ КЊАЖЕВЦА

ПОСЕБАН куриозитет на изложби, наглашава саговорник, јесте цртеж крчага из Књажевца чувеног Ле Корбизјеа, који се данас налази у власништву колекционара Милоша Вујасиновића:

- Када је млади архитекта, Швајцарац, пред Први светски рат путовао Србијом, начинио је цртеже српске грнчарије. Године 1938, код великана светске архитектуре радио је у Паризу млади југословенски архитекта Јурај Најдхарт, коме је Ле Корбизје поклонио овај цртеж.

Хернигов потпис на каталогу Париског бијенала


ХЕРИНГОВ ЧИЧА ГЛИША

НА позив Жоржа Будаја, Малдини је 1985. учествовао на Париском бијеналу.

- Дан пред отварање, пажњу ми је привукао генерацијски близак млади сликар муралиста који је на дугом белом зиду простора Гранд ал де ла Вилет цртао линеарне силуете људи - открива архитекта. - Био је то чувени Кит Херинг. Замолио сам га да ми за успомену нацрта нешто, а он ми је нацртао свог Чича Глишу на насловној страни програма Бијенала.