Награда Меша Селимовић: Још нема изразитог фаворита

В. Н.

недеља, 16. 02. 2020. у 09:58

Награда Меша Селимовић: Још нема изразитог фаворита
Књижевни критичари бирају књигу године (10): Иако смо досад објавили изборе 42 члана великог жирија, још се не може наслутити победник

ИАКО смо досад објавили изборе 42 члана великог жирија, још се не може наслутити победник.

СТОЈАН ЂОРЂИЋ (Београд):

1. "ПАУЧИНА", Видосав Стевановић ("Службени гласник")

2. "ПИЛОТ ТРАМВАЈА", Јовица Аћин ("Лагуна")

3. "РОМАН О ПИЈАНСТВИМА", Игор Маројевић ("Лагуна")

4. "ЧЕТИРИ КИШЕ", Љубица Арсић ("Лагуна")

5. "ПОСЛЕДЊИ МУШКАРАЦ", Мухарем Баздуљ ("Вулкан")

Уметничком имагинацијом В. Стевановић оживљава романескне ликове који после рата у Босни покушавају да се врате у живот, али то постаје немогућа мисија, што је писцу подлога за симболичке конотације и поенте о томе како је рат само почетни замајац зла. Фабулом и јунацима Ј. Аћин повезује више историјских догађаја и епоха тако да обухвати цео 20. век, а импликацијама и конотацијама развија своју нарацију до најобухватнијих семантичких схематизација, у које уводи изоштрена етичка и аксиолошка мерила. Тајна Маројевићевог успешног вођења приче у новом његовом делу јесте, дакле, у таквом јунаку-наратору, лику који се одаје животу као да је то пиће, и он га тако и живи: као неодољиву, жестоку, чак и горку сласт, која човека час опија и подиже, час омамљује и обара. Већ увелико изложене животним траумама, Љ. Арсић ове своје младе јунаке не оставља на цедилу, него им пружа довољно списатељске наклоности у виду утешних маштарских искорака, који не мењају задати живот, али га чине подношљивијим. Дистопијску пројекцију о скором престанку рађања мушке деце у целом свету, Баздуљ конкретизује под конвенцијом експлицитне романескне фикције, и то тако да је оживи подробним реалистичким описивањем.



СЛАЂАНА ИЛИЋ (Београд):

1. "КОСОВСКЕ ЕЛЕГИЈЕ", Крстивоје Илић (ЗД "Први српски устанак")

2. "ЗАНАТСКИ ДОМ", Ђорђо Сладоје ("Православна реч")

3. "ОГЛЕДИ ОКО СТОЛА", Слободан Зубановић (Културни центар Новог Сада)

4. "ИДЕНТИТЕТ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ", Ненад Николић (СКЗ, "Партенон")

5. "КУЛТУРНА ИДЕОЛОГИЈА МИЛАНА КАШАНИНА", Јана Алексић (Институт за књижевност и уметност)

О делима три врсна песника, К. Илића, Ђ. Сладоја и С. Зубановића, нема потребе било шта особито истицати, тек рећи да, иако у свему остају у поетикама својих претходних збирки, увек нас дарују изузетном поезијом која ће сигурно остати у историји књижевности. За две научне монографије, сигурно најбоље у 2019. години, рећи ћемо следеће - У монографији Н. Николић прати књижевноисторијске идеје о српској књижевности и њене прекретничке тачке које су везане за дела њених највећих историчара. Аутор истиче значај Јована Деретића као последњег великог историчара српске књижевности, а закључује да је њен идентитет био и јесте - "отворена прича". Ј. Алексић пише о уобличавању културне идеологије Милана Кашанина и његовој имплицитној визији српског културног обрасца и идеја за усмеравање српске културне политике у 20. веку. Питања културног обрасца, као и културне политике, сведоци смо, и данас су више него актуелна. У вези с њима уочавамо у нашој савремености и мањак знања, понекад невештости и злонамерности или пак лутања, те би ова монографија могла послужити и као изузетан уџбеник.



АЛЕКСАНДАР КОСТАДИНОВИЋ (Ниш):

1. "ПЕСМЕ ИЗ ЛИМБА", Ненад Милошевић (Културни центар Новог Сада)

2. "ГНЕЗДО ДЕЧАКА", Бојан Кривокапић ("Трећи трг", "Сребрно дрво")

3. "ОПНА", Дамир Јоцић (НБ "Стефан Првовенчани")

4. "22", Никола Живановић (НБ "Стефан Првовенчани")

5. "УСТА БЕЗ КАПАКА", Горан Коруновић ("Контраст")

Савремени (српски) роман је у овом тренутку предмет оштрих полемичких иступања и повод првенствено идеолошким разврставањима на културној сцени, опомињући на то да је литерарни дискурс својеврстан спој писања и политичке моћи, због чега књижевност неретко и сама постаје средство борбе за исту. У таквим околностима, поезија (п)остаје сфера у којој се чине видљивим искуства оних субјеката који не могу имати реалне претензије на политичку моћ. Проналазећи се у таквој врсти штива, свој глас дајем песничким књигама: идеолошки акцентованим елегијама над минулим "смелим временима" Н. Милошевића; "песмама-играма" Б. Кривокапића, чији лудизам у игру укључује и сасвим озбиљне аспекте искуствене стварности; медитативном спеву о свету испражњеном од смисла и лепоте Д. Јоцића; кошмарним сликама и призорима Г. Коруновића које настоје да артикулишу најдубље поноре у човеку и аутореференцијалним стиховима Н. Живановића, провокативним, каткад саркастичним реинтерпретацијама културног наслеђа и књижевног живота.


ДОБРИВОЈЕ СТАНОЈЕВИЋ (Смедерево):

1. "ОГЛЕДИ ОКО СТОЛА", Слободан Зубановић (Културни центар Новог Сада)

2. "РОМАН О ПИЈАНСТВИМА", Игор Маројевић ("Лагуна")

3. "ПАС И КОНТРАБАС", Саша Илић ("Орфелин")

4. "КАЛЕНДАР", Дејана Николић ("Чигоја")

5. "ЛИРСКО КОПИЛЕ И БАБА-ТЕТКЕ", Биљана Миловановић Живак (Центар за културу Пожаревац)

Самосвојно лирско размишљање о савременом добу и пратећим дисонантностима, карактерише збирку С. Зубановића. Песник урбаног, па и жаргонског, света и моћног катрена у коме се стиче брига за јавно и интимно. У роману И. Маројевића живот на маргини и темељне маргиналије живота описани су свим својствима мајстора ироније и хумора уроњених у таму свакодневице. Нагли преокрети између крајности воде у духовито меандрирање смисла. Роман С. Илића је с ове и оне стране фантасмагоријског лудила, при чему се никако не зна која је луђа страна. Разапети између овостраног и оностраног, субјективности и објективности, јунаци остају на пола пута као да је већ све завршено. Садржај поезије Д. Николић је бесконачно разнолик, а коначно читљив због нужне ускогрудости сваког посебног разумевања. Тематске окоснице се односе на плач свакодневља, могућности летења, помрачење, разговарање са Сапфо, архиве, манифесте, бракове, несанице... Збирка Б. М. Живак је књига жестоких лирских контраста, интертекстуалних сусрета и модерне ироније. Певање о контрадикторностима самосвојности јесте проблематизовање улоге женског принципа као посебног лирског демијурга којим се спасавају, најпре, властите неусклађености.



МИЛИВОЈЕ ПАВЛОВИЋ (Београд):

1. "КОСОВСКЕ ЕЛЕГИЈЕ", Крстивоје Илић(ЗД "Први српски устанак")

2. "ЗАНАТСКИ ДОМ", Ђорђо Сладоје ("Православна реч")

3. "ПРОЛАЗНИЦИ", Јованка Вукановић (НБ "Ђурђе Црнојевић")

4. "О ИСТОРИЈИ, СЕЋАЊИМА И САМОЋИ", Александар Јовановић (Задужбина "Николај Тимченко")

5. "ТЕЛЕФОНСКИ ИМЕНИК МРТВИХ ПРЕТПЛАТНИКА", Милан Тодоров ("Архипелаг")

Прошлогодишња продукција потврдила је уверење да је поезија најбољи део српске књижевности. Жао ми је што не могу да уврстим и књигу Енеса Халиловића "Бангладеш", пошто је он већ овенчан "Мешином" престижном наградом. Обимом невелика збирка песама К. Илића трага за унутрашњом светлошћу и дубљом интонацијом косовског мита, успешно спајајући древно и модерно. Изузетно је богат Сладојев асоцијативни регистар; он елегично пише о најпролазнијим тренуцима, о муци и зноју, о изумрлим занатима, пчеларима, баштованима, голубарима, видарицама, горосечама и бунарџијама. Ј. Вукановић такође негује елегичан тон, изникао из пуне кошаре непреврелог животног искуства. Пише из позиције зрелог песника, доброг познаваоца меандара модерне лирике. А. Јовановић методолошки уверљиво и стилски одмерено суди о српској прози 20. века - од помало скрајнутих Г. Божовића и А. Крстића, до наших савременика Д. Кекановића и Р. Белог Марковића. Мајстор на малом простору маште и духа, М. Тодоров овога пута определио се за форму нешто већег семантичног капацитета. У вешеслојним причама он на други начин третира низине тривијалног и баналног, суптилно иронишући над темама нашег нејуначког времена.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Очи лепше од "Последњег мушкарца"

19.02.2020. 13:14

@Miki - Да! Слађиен очи вредније су чак и од Баздуљевог романа "Последњи мушкарац"!