ДОК је избор управника Народне библиотеке Србије и даље под великим знаком питања, увелико теку припреме за изградњу новог депоа у коме би била смештена огромна грађа која се чува у овој институцији. Непрегледна ризница књига биће смештена у новој згради, поред садашњег здања у Скерлићевој 1, са којим ће бити повезана подземним ходником, сазнају "Новости".

Иако још нема званичне процене, стручњаци претпостављају да би изградња депоа могла да кошта више од реконструкција Народног и Музеја савремене уметности, око 70 милиона евра. Добијена је сагласност наследника познатог архитекте Иве Куртовића, који је 1966. пројектовао зграду НБС, потребне дозволе и урађена анализа терена. На тај начин, стекли су се услови да се, у сарадњи с Друштвом архитеката Београда, уђе у процедуру конкурса за израду идејног решења, које би требало да буде завршено до краја маја.

У разговору, за "Новости", Милисав Вуловић, начелник безбедносно-техничке службе НБС каже да ће нови објекат имати три подземне и једну надземну етажу, с тим што ће се на крову надземне етаже у потпуности сачувати постојеће уређење зелених и пешачких површина.

- Површина у основи на којој је могућа градња је 4.590 квадрата, што значи, ако се оствари пројекат на четири спрата, да ће Народна библиотека добити више од 15.000 квадрата - каже Вуловић. - То би задовољило потребе библиотеке за наредних 30 година.
Подземне етаже би биле предвиђене за смештај књига и часописа, а надземна једним делом као канцеларијски простор, док би преосталих хиљаду квадрата било опредељено за мултифункционални изложбени простор.

- Дуго је, у нашој јавности, царевала погрешна представа како је за неопходно проширење Библиотеке потребан екстерни депо - каже Ласло Блашковић, в. д. директора НБС. - Након разговора с градским архитектом, те носиоцем ауторских права, челницима Завода за заштиту споменика културе, као и стручњацима из Друштва архитеката Београда, приступило се детаљном геотехничком истраживању терена и анализи статичке стабилности постојећег објекта у односу на будући депо. Стручњаци Грађевинског факултета израдили су извештај, у којем стоји да статичка стабилност конструкције објекта Народне библиотеке Србије неће бити угрожена, ако дубина фундирања новог депоа буде приближно на нивоу постојећег.

Постојећи депо Народне библиотеке Србије

Блашковић каже и да је добијена дозвола да се ради на могућности за изградњу дела који би био изнад земље, чиме би се стекли сви предуслови да се, у оквиру новог дела Библиотеке, изгради и меморијални објекат, оличен у Музеју српске литературе.
По речима Блашковића, узори би били музеји сличног типа као што је нова библиотека Велике Британије.

- Наш сањани музеј у постојећем архитектонском контексту могао би да наликује и музеју књижевности при Националној библиотеци Аустрије, који се налази у велелепном Хофбургу. Музеј српске литературе не може да остане и опстане на ентузијазму неког појединца, већ је то брига озбиљне државе, односно, њене националне библиотеке. Конкретно, треба почети од легата које већ поседујемо у нашој збирци - Црњанског, Ракића, Мицића...


СТОТИНЕ КИЛОМЕТАРА ПОЛИЦА
ЈЕДНА од најскупљих ставки биће опремање новог депоа, а највише ће коштати куповина специјалних компакт-полица, које штеде простор омогућујући складиштење много већег броја књига од класичних полица. До сада је у НБС уграђено око девет километара полица, прошле године је за куповину три километра дато 25 милиона динара. За смештај целокупне грађе из постојећег депоа биће потребно још око 100 километара полица, а за нови депо између 150-180 километара, у зависности од пројектантског решења.

ПОВРШНА РЕКОНСТРУКЦИЈА
ДА су садашњи депои у лошем стању сазнало се тек после реконструкције зграде Народне библиотеке Србије, за коју је потрошено четири милиона и три стотине хиљада евра. За пет година колико је трајала реконструкција обновљен је кориснички, мање битан део, док је "срце" зграде остало нетакнуто. Од 24.000 квадрата, у време тадашњег управниковања Сретена Угричића, реконструисано је само шест хиљада. Велика афера тада је избила када су читаоци у контејнерима пронашли значајне књиге из Народне билиотеке.