НАЈВЕЋЕ задовољство ми је када неко пожели да му насликам славску икону, јер она има и богослужбени карактер и у породици се преноси с колена на колено. Иконе имају и снагу и зраче. Али, доста тога је у оку посматрача, у вери и унутрашњем доживљају онога који је пред њом.


Ово, за "Новости", прича Весна Марковић (1974), коју шира јавност зна као посланика владајуће већине (СНС) у Народној скупштини, док је мање познато да се она већ 15 година интензивно бави иконописањем. Од ликовног знања стеченог у Високој школи ликовних и примењених уметности, посебно јој је, за оно чему се посветила, био важан цртеж. Прву икону - Белог анђела, насликала је темпером.


- Спонтано сам се определила за иконописање, а прекретница је била одлазак у манастир Градац - објашњава саговорница. - Тамо сам се, уз монахиње које се баве иконописањем, упознала са техником коју данас користим: јајчаном темпером, код које се емулзија од јајета меша са пигментима. То је једна од најстаријих техника за осликавање икона.


У тој духовној атмосфери, али и самом положају и лепоти манастира, све јој је било инспиративно:


- Градац је задужбина Јелена Анжујске, која је основала и прву школу у Србији, где су се жене обучавале у разним вештинама, попут веза. У време када сам тамо била, сестринство су чиниле монахиње мојих година, већином из Београда. Поред тадашње игуманије, мати Ефимије, још две монахиње завршиле су Факултет ликовних уметности, једна Факултет примењених уметности, а једна Учитељски факултет.


За разлику од других ликовних дисциплина, у иконописању је, наглашава Марковићева, строго прописан канон:


- Постоје правила како се свеци представљају. Канон служи да би икона била препознатљива и имала богослужбени карактер. Међутим, иконописци му не робују тако строго. Сваки уметник у оно што ради уноси и лични печат. То могу да буду нијансе боје, различити покрети четке, односи, композиција...


Са својим иконама, како нам признаје, није често излазила у јавност, јер јој то није била основна делатност, као што није ни сада:


- Јесам се у једном периоду финасијски помагала тако што сам продавала иконе које сам сликала. Жао ми је што, откада сам у парламенту немам више времена које бих посветила иконописању. Користим зато сваку прилику да урадим иконе које поклањам драгим људима.


Посао посланика, сматра, не коси се са уметничким и духовним ангажманом, које има као иконописац:


- Те две активности јесу различите, али овај духовни део помаже да се успостави хармонија и баланс. Свакако се то прожимало и допуњавало све ове године. У сваком човеку постоји нека врста духовности, креативности и свако то изражава на свој начин.



Иконе које ствара су у грчко-византијском стилу, али се претежно ослања на нашу средњовековну уметност. Поред славских икона, мотиви на њеним делима су Богородица, Исус, Бели анђео...


- Иконе се везују за наш шири културни идентитет, а не само верски. Оне су део наше баштине, као и фреске из средњовековних манастира - каже посланица и уметница, која је већ учествовала на неколико групних поставки, а нада се да ће наћи времена да направи довољно икона које би представила на самосталној изложби.